Jednom je nekolicina bivših studenata otišla posetiti svog nekadašnjeg fakultetskog profesora. Razgovor se ubrzo pretvorio u pritužbe o stresu u radu i životu. Nudeći svojim gostima kafu, profesor je otišao u kuhinju i vratio se sa velikim bokalom kafe i celim asortimanom šoljica izrađenim od porculana, plastike, stakla, kristala… Neke su bile običnog izgleda, neke skuplje, a neke zaista posebne i fine. Ponudio im je da se sami posluže šoljicom po izboru i kafom. Nakon što su svi studenti imali šoljicu kafe u ruci, profesor je rekao:
– Ako ste primetili, sve šoljice lepog izgleda su se automatski našle u vašim rukama, dok su na stolu ostale one obične i jeftine. Iako je normalno da želite samo najbolje za sebe, to je zapravo izvor vaših problema i stresa. Budite uvereni da sama šoljica nije relevantna za kvalitet kafe. U većini slučajeva, ona je samo skuplja, a ponekad čak i skreće pažnju s onoga što pijemo. Ono što ste svi vi stvarno hteli je kafa, a ne šoljica, no svesno ste posegnuli za najboljim šoljicama i počeli odmeravati kakvu je ko šalicu uzeo. Zatim je dodao:
– Sada razmislite o ovome – život je kafa, a poslovi, kuće, automobili, stvari, novac i položaj u društvu su šoljice. Oni su samo alati za sadržavanje života, ali vrsta šoljice koju imamo ne definiše, niti menja kvalitet života koji živimo. Ponekad, koncentrišući se samo na šoljicu, propuštamo uživati u kafi koju nam je Bog dao. Uživajte u kafi… ‘