Zaharije Zaharić (1836. – 1918.) bio je kremanski paroh, kum čuvene vidovnjačke porodice Tarabića. Njegova zasluga je što su proročanstva Tarabića sačuvana, jer je on, kao pismen čovek, zapisivao sve svoje razgovore sa Tarabićima.
Bežeći od Turaka, beranski knez Stjepan Radonjić doselio se u Kremna i napravio kuću na brdu Strmcu. Kasnije se preselio na susednu padinu koja gleda na to brdo, jer je tu bilo i vode i drveta i kamena.Po jednom od sinova kneza Stjepana, proti Zahariju, porodica je promenila prezime u Zaharić. Kuća Zaharića bila je čuvena po proizvodnji veoma dobre rakije. Do okupacije od strane Bugara 1943-će godine na kući Zaharića nalazilo se četrnaest odžaka. Bugari su ih sve popalili, a kada su po podrumima izbušili burad, potekla je rijeka rakije.
Zaharići su od davnina bili sveštenička porodica. Prota Zaharije je u Kijevu završio duhovnu akademiju, a potom je došao u Kremna, 1841-ve godine, i već sa sedamnaest godina je postao prota. Kada se zapopio, promenio je prezime Radonjić u Zaharić.
Prota Zaharije bio je omiljen u narodu. Sa 35 godina bio je izabran za narodnog poslanika i na tu funkciju je biran nekoliko puta. Odustao je tek kada mu je Mitar Tarabić za vreme mandata 1865. – 1867. rekao: ‘Nemoj, kume, više biti poslanik!’
Bio je veliki pristalica dinastije Karađorđevića. Kod kralja Petra je dolazio bez najave i ulazio bez pitanja, a ovaj ga je za put uvek darivao dvorskim cigaretama. A prota je njemu donosio vodu sa lekovitog Rakovog vrela u Kremnima. I za vreme Prvog svetskog rata kralj Petar ga nije zaboravio, već je proti, koji je tad bio teško bolestan, iz Soluna tajno slao pomoć. Kao uticajnom čoveku kod Srba sa obe strane Drine, proti su se poveravali delikatni poslovi. U Kremna su, da bi se sa njim videle i dogovarale, dolazile najviđenije svetovne i duhovne ličnosti ondašnje Srbije. 1915-te godine kod prote je došao dr Radovan Kazimirović, kome je prota poverio sva proročanstva Tarabića. Protina kazivanja profesor Kazimirović je između dva svetska rata pretočio u knjigu ‘Tajanstvene pojave u našem narodu i Kremansko proročanstvo’, čiji recenzent je bio episkop Nikolaj Velimirović.
Zlatiborci su izgleda verovali da prota ipak nije bio samo verni sluga Božiji, jer su govorili: ‘Rat će se završiti one godine kad proto Zarije umrije!’
Prota je umro 25. februara 1918. godine, ne dočekavši ‘slavno vreme kada će se narod jopet latiti pluga i uživati u slobodi’, kako su mu proroci govorili.