Biografija budućeg firera do naglog uspona i uzdizanja do harizmatičnih razmera uglavnom je poznata. Bezuspešno je pokušavao da se upiše na likovnu akademiju, posle Prvog svetskog rata, iz kojeg je izašao kao kaplar i nosilac gvozdenog krsta, lutao je, navraćao u pivnice, zalazio na trgove. Na jednoj fotografiji nalazi se u masi okupljenoj na jednom levičarskom mitingu. Dana 13.marta 1919. pučisti Volfganga Kapa vladaju Berlinom. Predsednik Ebert beži. Timotej Ignjac Trebič, rođen 1879. u porodici koja je bila u srodstvu sa Rotšildima iz Frankfurta, sveštenik anglikanske crkve koji uzima ime Linkoln, postaje šef propagande. Ali, posle nekoliko dana, desničarski udar propada, i ‘crveni’ su osvojili predgrađe Berlina. Upravo tada, u podne, 17.marta, Linkoln vidi kako na aerodrom sleće mali avion. Izlaze tri putnika.
– Dolazimo da pomognemo Lutvicu – kažu oni.
– Bežite, nesrećnici – viče Linkoln. – Lutvic je pobeđen.
Tri minhenska izaslanika brzo su shvatila situaciju i avion je uzleteo. Za njim je ispaljeno nekoliko puščanih metaka. Tako je Trebič-Linkoln spasao život Adolfu Hitleru, jer upravo je on bio taj koji mu se na početku obratio. Uz pilota fon Grejma, u avionu je bio i Ditrih Ekart, takođe značajna ličnost i mistik koji je jedan od zaslužnih za dolazak Hitlera na vlast u Nemačkoj.
Trebič-Linkoln, Jevrej poreklom iz mađarskog mesta Pakša, član brojnih tajnih društava, kršten kao baptista, propovednik u najmračnijim četvrtima Pariza, Hamburga i Londona, posećivao je sve nacističke skupove i vođe u vreme nastanka njihove partije, NSDAP. Bio je Hitlerova siva eminencija. Da li ga je on uveo u tamne vode okultizma? U medijskom oblikovanju Hitlerove ličnosti, međutim, sudelovali su mnogi – ništa nije ostavljeno slučaju, svaki detalj bio je smišljen.
Dok je boravio u Engleskoj, Timoteja – Ignjaca alijas Trebič-Linkolna, posećivao je njegov parohijan po imenu Harold Beket, kum Samjuela Batlera Jejtsa, pesnika i dobitnika Nobelove nagrade. Ovaj penzionisani sanitetski major, koji je služio u Indiji, nije bio na dobrom glasu. Vernici su pričali da izlazi samo noću, posećuju ga tajanstveni posetioci i živi u društvu čopora mačaka. Kod Linkolna je ostajao do kasno u noć. Posle tih sastanaka Linkoln se naglo menjao. Mračni gost otkrivao mu je mnoge tajne za koje je mislio da ih samo on zna.
– U svakoj generaciji postoje samo 72-ica istinskih ljudi – objašnjavao mu je Beket.
– I vi ste jedan od njih? – pitao ga je Linkoln.
-Ja ću uskoro umreti – odgovorio je – i tebi imam da predam teško i sveto nasleđe.
To će biti veliki jaram za tebe. Nije slučajno što sam tebe izabrao.
Samjuel Beket objasnio mu je detalje čudovišne doktrine i dijalektike: jedini način da se pripremi buduće Dobro i Novi red jeste da se sadašnje zlo dovede do vrhunca. To se odnosi na zajednicu kao i na pojedince – govorio je. Većina od te 72-ice su Englezi, ili barem engleske kulture. Ima i Jevreja.
Beket je uskoro umro, a Linkoln je bio iznenađen što nema nikakve neposredne veze sa tajanstvenim ‘Istinskim ljudima’. Pa ipak, osećao je da neko upravlja njime: munjevito se uspinjao masonskom hijerarhijom do najviših stepena, a masonska karijera otvorila mu je vrata politike. On je član i tajnog društva Ordo templi Orientis, koje aktivno učestvuje u pripremanju nacizma. Članovi su i Haushofer, Alister Krouli. I Krouli je učio da uništenje treba ubrzati, da se što pre dogodi apokalipsa i stvori Novi poredak. U Nemačkoj, iste principe u svojiće – i ostvarivati – budući nacistički diktator Adolf Hitler.
