Život Kaspara Hausera do dolaska u Nuremberg može da se svede na nekoliko rečenica. Do trenutka dokle mu je dosezalo sećanje, kaže da je bio zatvoren u maloj mračnoj prostoriji u kojoj nije mogao ni da se ispravi. Život je provodio sedeći ili ležeći u sklupčanom položaju. U njegovu jazbinu nikada nije prodro nikakav zvuk, nikakvo svetlo, nikad nije osetio promenu temperature. Kad bi se probudio, nalazio bi krčag vode i krišku crnog hleba, začinjenog mirođijom ili kimom. Voda je povremeno imala gorak ukus i on bi nakon toga padao u dubok san. Posle toga je primećivao da je bio opran, da mu je kosa bila ošišana, a odeća promenjena. Za sve te godine nije uspeo da vidi oči nijednog ljudskog bića. Jedino društvo su mu bile dve igračke, konjići sa uzdama. Nije mogao da odredi da li je bio srećan ili nesrećan, čak nije osećao ni usamljenost.
Pri kraju tamnovanja (nije mogao da odredi koliko dugo se to dešavalo) povremeno je kod njega dolazi jedan čovek, pažljivo mu stavljao pero u ruku i učio ga da napiše Kaspar Hauser. Nekoliko izraza koje je nasumice upotrebljavao po izlasku na svetlost dana, takođe je naučio od tog čoveka.
Izašao je napolje verovatno posle jednog uspavljivanja. Na sebi je imao drugačiju odeću i čizme. Šokiran onim što je video, nikad nije uspeo da odredi put kojim je stigao do Nuremberga, niti da preciznije opiše čoveka, osim što je zapazio da velik i jak i da mu je obećao živog konja čim postane vojnik. Na slici desno: statua Kaspara Hauzera u nurembergu.
Po objavljivanju ovog izveštaja Hauser je postao senzacija. Dolazili su ljudi sa celog kontinenta da ga vide. Policija je pokušavala da nađe mesto gde je bio zatočen, ali joj to nikad nije pošlo za rukom. Mašta znatiželjnika je proradila punom parom i pojavila su se svakakva nagađanja o njegovom poreklu. Uglavnom se svodilo na to da je on dete nekog greha iz visokog društva. Mogao je zato godinama da bude čuvan na nekom skrovitom mestu, da se o njemu ništa ne zna i da bude pušten kad više nije bilo opasnosti da se otkrije skandal. Jedna grupa istraživača Hauserove prošlosti je tvrdila da su njegovi čuvari duboko bili upućeni u okultne radnje i da su se svim silama trudili da ga održe u životu. Plašili su se, naime, da ga ubiju, jer bi njegov ponovo rođeni duh započeo osvetu.