Poreklo najpopularnijih običaja vezanih za Dan Svetog Valentina – Dan zaljubljenih datira iz srednjeg veka. U Engleskoj i Francuskoj, 14. februar smatran je danom koji je posvećen pisanju romantičnih pisama i slanjem ljubavnih poruka. U Velikoj Britaniji tokom 1700. je bio aktuelan jedan vrlo popularan običaj uoči Svetog Valentina. Mnoge dame su u noći pred Dan zaljubljenih uzimale pet lovorovih listova koje su posipale ružinom vodicom i ostavljale u uglu svog jastuka. Pre odlaska na spavanje dame su recitovale kratku molitvu: „Dobri Valentine, budi ljubazan prema meni u snovima, dozvoli mi da vidim svoju pravu ljubav.“ Verovalo se da se tada može videti lik svog budućeg muža u snovima. U Velikoj Britaniji, žena bi napisala imena svojih simpatija na male komadiće papira, koje bi stavljale u glinene kuglice. Kada bi kuglice pale u vodu, verovaloi se da će ona kuglica iz koje se prve odvoji papir i izađe na površinu biti čovek koji je njen budući suprug. U Velikoj Britaniji i Italiji, neke devojke su ustajale pre izlaska Sunca na Svetog Valentina i stajale kraj prozora gledajući za čovekom koji će prvi da prođe. Tada se verovalo da će prvi čovek koga devojka vidi imati sličan izgled njenog budućeg supruga. Cvet koji je posebno vezan za Dan zaljubljenih je ljubičica, ima posebnu konotaciju, jer legenda kaže da su ljubičice rasle oko prozora zatvora gde je bio zatvoren Sveti Valentin. U jeziku cveća , ljubičasta je simbol vernosti u ljubavi. Postoji puno verovanja vezanih za ovaj praznik. Posebnu pažnju treba obratiti na ptice koje se tog dana vide. Ako ovog dana devojka vidi goluba, veruje se da će se udati za čoveka dobrog srca, ali ako vidi vrapca udaće se za siromašnog čoveka. Nije dobro ukoliko devojka vidi sovu, jer se nikada neće udati. Ako devojka ovog dana vidi pticu štiglica (češljugar) znak je da će se udati za bogatog čoveka.