Tu Su, Samo Ih Ne Primećujete! Charles James Hall diplomirao je fiziku 1972. godine i magistrirao primenjenu fiziku 1973. godine na Kalifornijskom državnom Univerzitetu u San Diegu. Ima više od 18 godina iskustva u izradi softvera, od toga 15 godina kao vođa programerskih timova. Takođe, ima i 18-godišnje iskustvo u obavljanju nuklearnih naučnih analiza. Ima dozvolu za pristup ‘povjerljivim’ podacima ministarstva obrane.

Ono što sledi temelji se na razgovoru s Čarlsom Halom, vođenom 2. decembra 2004. godina, o postojanju visokih belih vanzemaljaca koje je sreo dok je kao meteorološki posmatrač služio u vojnoj vazduhoplovnoj bazi Nelis u Nevadi od 1965. do 1967. godine.
Razgovori s Visokim belima gotovo su doslovni, budući da Visoki beli nisu puno govorili. Posebno malo govorili su Visoki beli muškarci. Visoke bele žene bile su nešto razgovorljivije. Kada nisu nosili svoju opremu za komunikaciju, Visoki beli nisu uopšte razgovarali. Čarls je želio izneti sve emocije koje je proživeo, i to je veerno zapisano u knjizi. Prvi je put pokušao preneti svoja iskustva ljudima tokom 1965-68. Kada je dobio pro­gram za uređivanje teksta, počeo je s procesom tipkanja koristeći diskete. Proces pisanja bio je spor zbog tehničkih, ali i emocionalnih razloga, budući da je ponovno proživijavao isku­stva i to mu je oduzimalo puno vremena. Na primer, trcbalo mu je šest meseci da obuzda svoj strah od Visokih belih tokom 1965. Tokom 1980-ih imao je problema s traženjem potencijalnog izdavača za svoju planiranu autobiografiju, a imao je i porodičnih obaveza. Godine 2002. postao je nezaposlen i počeo je sređivati, dorađivati i objavljivati ono što je dotad napisao.

■ Je li ikada snimao fotografije?

Nikada nije snimao fotografije. Dok je sam bio tamo brinuo se za to da ostane na životu, i snimanje fotografija nije mu padalo na pamet. U početku je mislio da sanja (to je razlog zašto veruje da Area 51 zovu ‘Zemlja snova’). To je razlog zašto nikada nije ni pomislio na snimanje fotografija. Kasnije, kada je shvatio da su Visoki beli stvarni, uspeo je sebe razuveriti od toga kada se vratio u svoju bazu, zato nije razmišljao o fotografijama. Takođe, nije hteo uvrediti Visoke bele i nastojao se ponašati što je moguće pristojnije. Mislio je da fotografisanje ne bi bilo mudro i da bi ih moglo uvrediti, a oni su ionako mogli uništiti dokaze, budući da su uvek imali pristup njegovim ličnim stvarima.

■ Koliko je njemu poznato, jesu li drugi vojnici ikada fotografisali Visoke bele?

Nije mu poznato da se to dogodilo, ali se seća da se u jednoj broširanoj knjizi objavljenoj ranih 1990-ih nalazilo nekoliko fotografija Visokih belih za koje veruje da su autentične. Njih je objavila jedna domaćica iz New Jerseya koja je putovala za Albukerki u New Mexicu, i rekla da je čekala na javnoj cesti kada je ugledala izviđačku letelicu i snimila šest slika Visokih belih, visokih oko 2 metra. Moguće je da je fotografije snimio neki vojnik i poslao ih autorici, koja je smislila priču o tome kako je došla do fotografija.

■ Jesu li mu se vladine agencije ikada obratile ili mu zabranile da govori o dogadajima iz baze Nelis?

Ne. Kaže da informacije o vremenu nikada nisu bile tajne. Kao meteorološki posmatrač, nikada nije bio dio nekog poverljivog projekta u kojem se polažu zakletve. Naredbe koje je Čarls dobivao bile su poverljive, ali ništa što je on radio nikada nije trebalo biti poverljivo. To je bila odluka koju je donelo poverenstvo u kojem su bili Visoki beli i drugi iz Pentagona. Ideja je bila da Čarls ima slobodu interakcije s Visokim belima bez neprestanog primanja uputstava. On je rekao da su američki generali bili spremni učiniti sve kako bi osigurali transfere tehnologija. Generali bi dopustili Visokim belima da ubijaju vojnike ako ih neki od njih uvredi, zapreti im ili ih ozledi. U svojoj je knjizi opisao jedan incident kada je jedan vojnik morao moliti za svoj život zato što je viknuo na Visoko belo dete. Jedini razlog zašto ga Visoki beli nisu ubili, prema Čarlsu, bio je taj što je jedan Visoki beli muskarac prišao Visokoj beloj ženi i rekao joj da, budući da vojnik nije povredio dete, američki generali neće shvatiti zašto ona želi ubiti vojnika. Čarls, medutim, kaže da su generali vojnike smatrali potrošnom robom, i ne bi dopustili da ubijanje vojnika od strane Visokih belih izazove prekid transfera tehnologije.
■ Jesu li Visoki beli ubili nekog vojnika zato što ih je uvredio?

Opisao je incident koji se dogodio u septembru 1965. u blizini planine u Indian Springsu, gde je bio glavni hangar Visokih belih. Jedno od lažnih objašnjenja koje su se podmetala kada bi neko opazio Visoke bele bilo je da se radi o divljim ovcama iz pustinje. Jedan lovac odlućio je ustreliti koju ‘ovcu’, unajmio je konje i krenuo u lov s prijateljem. Lovci su se nakon nekog vremena razdvojili, i jedan od njih došao je u blizinu hangara u kojem su smešteni Visoki beli i pucao na jedno od dece. Visoki beli su ga ščepali i predali ljudskim čuvarima, vojnicima. Ljudski čuvari su ga streljali i objavili lažnu priču o nesretnom slučaju. Stražari su pronašli i njegovog prijatelja, pretukli ga i zatvorili na oko šest nedelja. Čarls kaze da Viski beli obično nisu dirali nikoga ko ih nije povredio. U suštini, ubijali su kada bi im se zapretilo na bilo koji način. Oni veruju u milo za drago. Ako ih nisi na bilo koji način povredio ili uplašio, najgore što bi napravili je da te oteraju bez grubosti.

■ Zašto on tvrdi da su generali očajnicki želeli razmjenu tehnologije s Visokim belima?

Bill su spremni učiniti sve kako bi zadržali dobre odnose s Visokim belima i domogli se tehnologije. Visoki beli ‘učitelj’ vodio je razgovore s Čarlsom u kojima mu je to potvrdio. Američki generali ne bi zaustavili Visoke bele u nameri da ubiju vojnike koji su naudili nekom Visokom belom detetu. Visoki beli razmenjivali su tehnologiju kao što su radijski i komunikacijski sistemi, ali ne i tehnologiju putovanja nad svetlosnom brzinom. Razmenjivali su samo onu tehnologiju od koje su Visoki beli mogli imati koristi, kao što je dobra radio i komunikacijska oprema koju su i oni mogli koristiti u slučaju potrebe. Kao primer, rekao je da bi Visoki beli pomagali oko izgradnje letelica na nuklearni pogon, ali ne i oko propulzijskih sistema za putovanje dubokim svemirom. Antigravilacijske tehnologije koje su mogle poslužiti za putovanja u duboki svemir nisu podelili s generalima. Američki generali povremeno su ulazili u izviđačku letelicu Visokih belih, tako da je tehnologija izrade izvidačkih letelica donekle bila podeljena, budući da su izviđačke letelice izrađivane na Zemlji od ovdašnjih materijala i uz pomoc američke vojske. Ponekad su Visoki beli učestvovali na poverljivim sastancima i poma­gali oko razvoja tehnologije. Čarls jc opisao koliko je tehnologije preneseno. U osnovi, Visoki beli sudelovali su na poverljivim sastancima i pomagali ponekim pažljivo postavljenim pitanjem.

■ Veruje li on da se Visoki beli nalaze na području Indian Springsa već par stotina godina?

Da. Rečeno mu je da je Pamela (jedna Visoka bela žena) rođena u toj dolini pre mnogo godina. Njima se dolina sviđa zato što je topla, a to je za njih važan uslov.

■ Šta on misli, kakvi su motivi Visokih belih za njihovu prisu­tnost na Zemlji?

Oni su koristili bazu za smeštaj svog broda za putovanje dubokim svemirom – na isti načiin na koji bi američka mornarica koristila neku bazu u Pacifiku. Bazu su koristili za snabdevanje gorivom, popravke i servisiranje svog broda za duboki svemir. On je govorio o velikim udaljenostima u svemiru i potrebom za bazom na planetu kao što je Zemlja, gde se mogu snabdeti, obaviti popravke, itd. Budući da je svemirski brod dolazio i odlazio u pravilnim inlervalima, to znači da su se bavili trgovinom.

■ Da li on veruje da oni žele koristili Zemlju samo kao bazu za svoja putovanja po dubokom svemiru i nemaju nikakve skrivene motive da koloniziraju Zemlju ili upravljaju nacionalnim vladama?

Da, on veruje da je tako. S tačke gledišta Visokih belih, oni su vrlo zadovoljni onim što imaju. Budući da je njihov životni vek 10 puta duži od našeg, treba im deset puta više vremena da ostare, ali i da ozdrave. Zadivilo ih je kojom brzinom Čarls može ozdraviti, i opisao je kako su ga pažljivo promatrali kada je dobio modricu i ozdravio za jedan dan. Čarls je tvrdio da se Visoki beli vole držati odvojeno i da ih ne zanima kolonizacija, upravljanje Zemljom ili preuzimanje vlada. Oni samo žele održavati prijateljske odnose s američkom vladom kako bi mogli nastaviti koristili bazu.

■ U trećoj knjizi on opisuje incident u kojem je bio opečen mikrotalasnim oružjem. Može li nam reći nešto više o tome?

On je objasnio da Visoki beli mogu koristili oružje u obliku olovke za izaživanje jakih bolova, smrti ili za uspavljivanje. Opisao je incident koji se dogodio kada je jedan CIA-in čuvar pokušao pomoći Visokoj beloj ženi da se popne po stepenicama u kongresnoj zgradi, ali je ne namerno povredio Visoku belu ženu i ona je zapretila CIA-inom čuvaru, koji je morao preklinjati za svoj život. Čarls Hal je objasnio da se olovkasto oružje može koristili za stimuliranje atomskih frekvencija kalcijuma radi izazivanja jakih bolova kao kod opekotina, ali bez izazivanja stvamih opekotina. Kada je paralizirajuće oružje podešeno tako da deluje na jod, ono može izazvati smrtonosna krvarenja. On je to uporedio s crnom kugom, od koje bi ljudi iskrvarili na smrt zato što su im arterije bile oslabljene i krv je curila iz njih, uzrokujući smrt. U jednom e-mailu, Čarls je pojasnio način na koji deluje olovkasto oružje. ‘Olovkasto oružje može biti podešeno da stimuliše atomske frekvencije natrijuma, kalcijuma ili joda.
Stimuliranje atoma natrijuma izazivalo je strahovite bolove zato što je izazivalo pražnjenje živaca. Ako je oružje podešeno na dovoljno veliku snagu, može iza­zvati trenutnu smrt. Stimulisanje kalcijevih atoma imalo je suprotan učinak (tj. pospanost, mirnoću, opuštenost, itd.) zato što izaziva resetiranje i opuštanje živaca. Sti­mulisanje atoma joda, naravno, kao što je opisano u trećoj knjizi, izazi­valo je smrt od unutrašnjeg krvare­nja, zato što dovodi do hemijskih promena koje omogućavaju krvi da prolazi kroz arterije i oko štitne žlezde. On je rekao da se raspoloženje Visokih belih može vrlo brzo promeniti iz prijateljskog u neprijateljsko. Olovkasto oružje upotrebljeno je protiv Čarlsa u jednom nesporazumu, ali bilo je podešeno da deluje na jod, što je izazvalo unutrašnje krvarenje. Seća se da je video prijateljski raspoloženu Visoku belu ženu koja mu je prišla dok je ležao povređen i izvela nekakav graciozan ples oko njega. U jednom e-mailu opisao je tu Visoku belu ženu kao ‘…mladu ženu, koja bi po dobi verojatno odgovarala mladoj ljudskoj ženi od 19 godina. Bila je visoka oko 177-180 cm. Imala je pratioca kojeg sam uvek smatrao njenim bratom, zato što su njih dvoje izgledali kao dvojajčani blizanci. Ona i ja uopšte se nismo bojali jedno drugog, i često bi navečer, dok sam ja obavljao jutarnje puštanje balona, prišla i stala kraj mene ili malo iza mene. Takode, kad bi mi prišla tako blizu, ni ja nisam osećao nikakav poseban strah od nje. Njen brat, za usporedbu, uvek me se primetno bojao, i uvek se držao podalje od mene (obično je bio udaljen barem 15-20 metara). Očito sam mu bio drag, ali je takođe bilo jasno da mi nikada nije verovao. Na primer, nikada mi nije okretao leđa kada sam bio u njegovoj blizini (tj. unutar 30 metara)’

■ Ako mu je to moglo pasti na pamet nakon svog poverenja koje ste razvili s Visokim belima, što se iz toga može zaključiti u vezi s većinom pripadnika ljudskog roda?

Ideja da Visoki beli mogu iznenada pobesniti i upotrebiti oružja, čak i usprkos svim dobrim stvarima koje su se dogodile, u suštini je tačna. Visoki beli se po temperamentu i karakteru jako razlikuju, kao i ljudi. On je objasnio jedan incident s Visokim belim generalom koji nije trpio nikakve rasprave i znao je biti okrutan ako bi osetio da se njegova naređenja ne izvršavaju doslovno. S druge strane, Viso­ki beli lekar bio je prilično dobroćudan i prilazio bi vrlo blizu. Visoki beli kapetan opisan u Čarlsovoj knjizi bio je prilično prijatan, ali prilazio je Ijudima samo kada je to bilo nužno. Ljudi su ga zanimali samo u onoj meri koliko mu je to pomagalo da obavi svoj posao. Kulturne razlike bile su očigledne, kao u slučajevima kada se Amerikanci sprijatelje s Japancem, ali se ne vole družiti s njim. Naglašavao je da se Visoki beli strahovito međusobno razlikuju po karakteru.

■ Kada je zadnji put izravno komunicirao s nekim Visokim belim?

Spomenuo je događaj opisan u trećoj knjizi, kada je otišao služiti vojsku u Vijetnam 1967. Nakon toga više nikada nije komunicirao s Visokim belima. Postoje brojne epizode koje nije uključio u svoje knjige. Na primer, 1965. američki generali vodili su Visoke bele generale u obilaske kasarne u kojoj je on spavao (Čarls Hal). Kad se to prvi put dogodilo, mislio je da sanja. Seća se da su generali govorili s Visokim belima o tome da će Visoki beli povesti oficire ratnog vazduhoplovstva sa sobom u izviđačkoj letelici. U jednom e-mailu, Čarls to objašnjava: ‘Američki generali raspravljali su o mogućnosti da Visoki beli odvedu dva mlada američka oficira u crni svemirski brod Visokih belih (tj, do druge obližnje zvezde). Lično sam video kako američki generali zajedno sa svojim Visokim belim kolegama ulaze i izlaze iz bele izviđačke letelice’.
Mislio je da bi bilo previše opasno objaviti taj razgovor, budući da je on uključivao ono što mu je izgledalo kao osetljiv i verovatno poverljiv materijal. Naglasio je da su Visoki beli uvek do kraja poštovali dogovore. Naveo je primer dogovora kojeg je imao s Visokim belima. Oni mu se nikada ne bi prišuljali i plašili ga, a on se trebao truditi da se prema njima ponaša na isti način. Taj dogovor se strogo poštovao u svim interakcijama koje je Čarls imao s Visokim belima, i pomogao mu je da preživi. Ukratko, smatrao je da se Visokim belima može vjrovati kada se slože s nečim.
Čarls hall vrlo verodostojno i uverljivo odgovarao na pitanja. Pokazao je veliko poštenje i prilično je iskren utoliko što opisuje samo činjenice u vezi sa svojim iskustvima. Svoja iskustva s Visokim belima opisuje na vrlo objektivan način, a emocionalna realnost iskustava bila je prilično vidljiva i prenela je dosta informacija o njegovom raspoloženju i ozbiljnosti iskustava što ih je doživeo. Emocije koje je Čarls objektivno i vrlo detaljno opisao izrazile su koliko je ono što je doživeo uzdrmalo njegov pogled na svet i poglede na svet ljudi oko njega.
Čarlsovo znanje o interakcijama Visokih belih s generalima Američkog ratnog vazduhoplovstva vrlo je poučno u pogledu načina na koji su se dogovori potpuno poštovali. Čini se da su Visoki beli prilično legalistični, i izgleda da je američkoj vojsci to bilo od velike pomoći pri radu s njima. Vrlo je znakovito da su razmene tehnologije koje je Hal opisao bile od vitalne važnosti za američku vojsku. Visoki beli su prilično jasno rekli da će podeliti samo određene kategorije tehnologije – kategorije koje američkoj vojsci verovatno ne bi trebale omogućiti putovanja u duboki svemir. Prema Čarlsu, ta razmena tehnologija uključivala je američku suradnju na izradi izviđačke letelice koju koriste Visoki beli. Verovatno je da je nabavljanje traženog materijala pomoglo američkim naučnicima da shvate principe svemirskog leta.
Budući da je Čarls ovo opažao sredinom 1960-ih, može se pretpostaviti da je u novije vreme bilo pokušaja gradnje većih brodova s naprednijim propulzijskim sistemima od nuklearnog pogona. Dolazimo do sledećeg egzopolitičkog pitanja: Šta bi Visoki beli mogli dobiti, ili već jesu dobili, u zamenu za dopuštenje američkim vlastima da surađuju na gradnji većeg svemirskog broda? Ako je te­hnologija izrade manjih izviđačkih letelica dana u zamenu za pravo osnivanja baza, kakvi bi Zemljini rceursi mogli biti zamenjeni, ili već jesu zamenjeni, za veće brodove s naprednijim propulzijskim sistemima? Čarls Hal se pokazao kao vrlo razborit i inteligentan čovek. Diplomirao je fiziku i magistrirao primenjenu nuklearnu fiziku, i veruje da je shvatio neke od glavnih principa propulzijskog sistema za duboki svemir kojim se služe Visoki beli. Bez suzdržavanja je opisivao zastrašivanja od strane Visokih belih i njihovu spremnost na upotrebu smrtonosne sile kako bi zaštitili sebe, a posebno svoju decu, od moguće pretnje, namerne ili nenamerne. Čak i ako je neko Visoko belo dete bilo samo iznenađeno ili uplašeno, to je moglo potaknuti odrasle Visoke bele na zastrašivanje ljudi svojim naprednim oružjima. Značajno je i to što u svojoj knjizi opisuje kako su Visoki beli pretili da će ubiti ljude koji su ih plašili ili nisu slušali njihova na­ređenja. Međutim, u razgovoru je isticao da su Visoki beli reagovali samo kad bi im se na neki način zapretilo. Naglašavao je princip ‘mi!o za drago’ kojeg su Visoki beli sledili, i koji je dobro poznat u ljudskom društvu.
Čini se da je u razgovoru Čarls prikazao Visoke bele kao nešto staloženije nego što su opisani u knjizi. Iako je jasno da je Čarls bio objektivan koliko je god to bilo moguće, raskorak izmedu priče u njegovoj knjizi i razgovora, u vezi s događajima kada su Visoki beli pretili smrću ili zastrašivali vojnike i ljude uopšte, sugeriše da je nastojao dati Iepšu sliku njihovog ponašanja nego u knjizi. Čarls nam svojim opisom Visokih belih sugeriše da oni nemaju skrivenih namera na Zemlji u pogledu njene kolonizacije ili preuzimanja vlada. On ističe analogiju s prekomorskim bazama koje koristi američka vojska, kao što je slučaj s bazama u Italiji ili na Pacifiku. Ideja je da takve baze sluze isključivo za olakšavanje operacija američke vojske, uz priznavanje lokalnog suvereniteta i običaja. Dakle, kao što američka vojska nema nikakvih skrivenih namera da kontroliše Italiju kroz svoju bazu u njoj, tako ni Visoki beli nemaju skrivenu nameru kontrolisati Zemlju.
To je prilično kontroverzan argument, buduci da je u raznim istorijskim razdobljima kontrola baza bila sporna, i bila je do sila koje su pokretale kolonijalizam. Zaista, postojanje vojnih baza u Saudijskoj Arabiji bilo je glavni faktor koji je uticao na regionalnu percepciju američkih motiva na Srednjem istoku i na dođadaje u Avganistanu i Iraku. Ako Visoki beli trebaju Ze­mlju kao bazu za svoje operacije i trgovinu u dubokom svemiru, onda bi bilo naivno verovati da ih ne zanima uticanje na poslove i političke institucije ljudi. Ljudska istorija pokazuje da kada vanjske sile osnuju svoje baze na nečijem teritoriju, te je siie teško naterati da odu i sprečiti da se mešaju u lokalna politička zbivanja. Mi smo možda već došli do te tačke, zahvaljujući sporazumima postignutim izmedu tajnih poverenstava koja se bave vanzemaljskim poslovima i Visokim belima.
Čarls veruje da se Visoki beli nalaze na Zemlji barem od ranih I950-ih, a možda čak i stotinu godina ili duže, na temelju onoga što mu je jedan Visoki beli ispričao i mentalnih slika koje je primio kada je čitao o lokalnoj istoriji Indian Springsa.To će biti najvažnije pitanje koje treba istražiti, budući da će vreme prvog pojavljivanja Visokih belih na Zemlji očigledno uticati na našu procenu njihovih konačnih ciljeva ovde. Ako su oni ovde već jedan vek ili duže, kao što Hal tvrdi i u što veruje pod uticajem Visokih belih, onda bi bilo razumno zaključiti da nemaju skrivenih namera da kontrolišu Zemlju. Verovatno su s lakoćom mogli preuzeti kontrolu nad Zemljom u ranom XIX veku. Međutim, ako su se Visoki beli pojavili nakon Ajzenhaurovih sporazuma s vanzemaljcima 1954. godine, onda je vrlo verojatno da Visoki beli imaju skrivene motive koji idu puno dalje od pukog popunjavanja zaliha i popravljanja svojih svemirskih brodova na putu do drugih međuzvezdanih lokacija.
Moguće je da su Visoki beli upotrebili tehnologiju putovanja kroz vreme kako bi potkrepili tvrdnju da su na Zemlji već vekovima, ali možda se radi i o potpunom falsifikovanju. Visoki beli bili su povezani sa sastancima između Ajzenhauera i vanzemaljaca 1954, i da su zatim osnovali svoju bazu na području Indian Springsa u Nevadi u tom razdoblju. Visoki beli su suptilno naveli Čarlsaa da poveruje kako su oni bili prisutni u različitim razdobljima američke istorije. Sposobnost Visokih belih da se pozivaju na ranija istorijska razdoblja i svoju prisutnost mogla bi biti rezultat naprednih tehnologija kao što je putovanje kroz vreme, koje oni mogu koristiti kako bi uticali na našu percepciju njihove istorijske prisutnosti. To će, naravno, biti kontroverzno, ali i od vitalnog značaja pri širenju spoznaja o Visokim belima i u raspravama o njihovoj egzopolitičkoj važnosti. Ukratko, moje je mišljenje da je svedočenje Čarlsa Hala informacija od vitalne važnosti koja je egzopolitički vrlo značajna, i verovatno je da će privući široku pažnju javnosti.
Priču Čarlsa Hala mnogi mediji već smatraju velikim slučajem razotkrivanja, i Hal privlači veliku pažnju javno­sti zbog svoje očigledne čestitosti, jasnoće i doslednosti. Halovo objavljivanje njegovih iskustava iz vojne vazduhoplovne baze Nelis u Indian Springsu od 1965. do 1967. verovatno će odigrati važnu ulogu u javnom razotkrivanju prisutnosti vanzemaljaca, i pomoći u oblikovanju mišljenja javnosti o vanzemaljcima i njiho­voj prisutnosti na Zemlji.

conopljanews.net