Slatki ukus ljudske krvi. Jedne noći u januaru 1973. godine, Džon Paj, mladi britanski policajac, dobio je zadatak da izvši istragu povodom smrti jednom čoveka. Mada se u prvi mah činilo da će to biti sasvim običan rutinski zadatak, ono što je Paj otkrio tokom istrage ispostavilo se kao jedan od najčudnijih slučajeva koji su ušli u anale bitanske policije. Stigavši na lice mesta, Paj je, pre svega, ustanovio da je pokojnikova soba bila sva utonula u tamu. Čovek se očigledno toliko plašio elekticiteta da u njegovom stanu nije bilo ni jedne jedine sijalica.

So je bila razasuta svuda po prostoriji i po prekrivačima na krevetu. Jedna vrećica soli ležala je pored pokojnikovog lica, a druga se nalazila između njegovih nogu. Čovek je pomešao so sa svojim urinom u raznim posudama. Na izbočinu zida izvan prozora stavio je jednu okrenutu činiju koja je prekrivala mešavinu ljudskog izmeta i belog luka. Pokojnik se zvao Demetri Mićura i bio je poljski emigrant koji je, 25 godina pre nego što će umreti, napustio svoju zemlju i preselio se u Englesku. Radio je kao grnčar u varoši Stouk on Trent, u srcu engleske grnčarske industrije. Teško je zamisliti mesto koje bi manje ličilo na transilvanijske šume u Rumuniji, to, po predanju, omiljeno stanište jezivih vampira.
Leš je, shodno propisima, bio prebačen u sudsku mrtvačnicu rai pregleda. Tokom sastavljanja zapisnika, patolog je izvestio da se Mićura ugušio parčetom luka iz turšije. Istražnom sudiji se ovo učinilo pomalo neuobičajeno, ali je ipak prokomentarisao da nisu nepoznati slučajevi ljudi koji su halapljivo gutali svoju hranu i zbog toga umrli.
U međuvremenu, mladi policajac nije mogao zaboraviti ono što je video. Otišao je u javnu biblioteku i pročitao ‘Prirodnu istoriju vampira’ od Entonija Mastersa. Njegove sumnje bile su potvrđene: so i beli luk su tradicionalna sredstva za zaštitu od vampira, a egzotična smesa na izbočini Mićurinog prozora imala je svrhu da privuče vampire, koji bi zatim bili otrovani belim lukom. Kad mu je ovo saopšteno, istražni sudija je naredio da se ponovo pregleda smrtonosni luk iz turšije. Ispostavilo se da je posredi bio jedan ćešanj belog luka. Jadni čovek se odlučio na poslednju očajničku meru da bi oterao vampire – spavao je sa češnjem belog luka u ustima, i u toku sna luk mu je upao u dušnik i ugušio ga. Tako su mu vampiri, makar okolišno, na kraju ipak došli glave.