Ipak, ta proučavanja nisu dokazala ništa sem da je IBS jedan fenomen koga treba shvatiti ozbiljno- Ali, šta ta iskustva zapravo znače? Šta ih izaziva? I zašto su istovetna kod tako velikog broja osoba?
Mnogim ljudima je teško prihvatiti pomisao da možda stvarno postoji život posle smrti, da svest opstaje i nakon što fizičko telo umre. Preovlađujuće naučno gledište je da je svemir sačinjen isključivo od materijalnih realiteta i da bez fizičkog organizma ne može da bude nikakvog uma, nikakve svesti, pa samim time ni života posle smrti.
Kao podršku takvom gledištu, mnogi naučnici ukazuju da je iskustvo blisko smrti upravo to – blisko smrti, a ne i sam smrt. To mišljenje zastupa dr Roland Pučeti sa Dalhauzijevog univerziteta u Novoj Škotskoj, u SAD. Kritičar teorije života posle smrti, Pučeti je izvršio značajna istraživanja na polju filozofije smrti i umiranja. On tvrdi da intervjui sa oživljenim pacijentima ne predstavljaju intervjue sa onima koji su umrli, zato što je, po definiciji, mrtva osoba ona osoba koja ne može da bude oživljena. On kaže: ‘Potpuna telesna smrt, tačka iza koje nema više života u telu, nastupa kada su sve ćelije izumrle. Nazovite to somatskom smrću.’
Neki lekari definišu smrt i kao smrt mozga – smrt moždanih ćelija – koja se ustanovljuje kad uređaj za kontrolu mozga zvani elektroencefalograf (EEG) pokaže da je prestala svaka aktivnost moždanih talasa. Prema Pučetiju, oživljeni pacijenti koji izveštavaju o IBS nisu pretrpeli smrt mozga, nego su samo bili proglašeni za ‘klinički’ mrtve: njihovi spontani životni znaci (disanje, otkucaji srca, puls, skupljanje zenica izloženih svetlosti) su prestali. On zaključuje, poput mnogih njegovih kolega, da IBS uopšte nije viđenje smrti, nego naprosto halucinacija.
Bilo je teško oponirati takvim kritičarima, budući da se klinička smrt obično dešava u okolnostima kad nema više vremena da se uključi EEG ili obave drugi tesovi kojima bi se dokazala smrt mozga.
Ali, pre dvadestak godina dr Skunmejker je obelodanio nalaze svog 18-godišnjeg IBS proučavanja. Kao kardiolog koji se često nalazi na pozornici smrti, on je imao priliku da izvesti o 55 slučajeva u kojima su bila opažena ravna EEG očitavanja. Po Skunmejkerovom profesionalnom mišljenju, ti ljudi su bili medicinski mrtvi, ali su ipak ponovo došli svesti, ponekad neobjašnjivo, i izvestili o tome kako su doživeli stanje blisko smrti.
Takvi izveštaji još uvek ne dokazuju da je IBS jedno viđenje smrti. Ako bi bilo, zašto onda ne bi svako ko je bio blizu smrti imao slično iskustvo, pita dr Robert Kastenbaum, psiholog iz Kašingove bolnice u Framingamu, iz Masačusetsa u SAD. U većini studija, manje od polovine ispitanika ga je imalo.