Albert Ajnštajn (1879 ‑ 1955) je učestvovao u nizu projekata Instituta na Princeton‑u. Eksperiment ‘Duga’ je delimično bio zasnovan na njegovoj ‘Ujedinjenoj teoriji polja’. U svojim diskusijama sa dr. Rudolph Landenberg‑om, ekspertom u oblasti mina i torpeda, Ajnštajn je predložio upotrebu elektromagnetnih polja kao moguću zaštitu od podvodnih projektila. Povežimo bizarni ‘Filadelfija Eksperiment’ sa principima Ajnštajnove teorije.
Ajnštajn u svojoj Teoriji premošćava jaz između mikro‑kosmosa i makro‑kosmosa. Gledajući bazične prirodne grupe kao energiju, materiju, vreme, prostor i gravitaciju, uočeno je da sve imaju nešto zajedničko: njihovi efekti se mogu pronaći i u atomu i u prostoru – svemiru. Ove grupe su jedinstvene sile, ali se naučno mogu podeliti na elektromagnetne i gravitacione.

Ajnštajn ih je počeo analizirati i povezivati u jednu teoriju još (u svojim mladim danima, 1905) sa svojom čuvenom ‘Specijalnom teorijom relativnosti’. Teorija (sumirana u čuvenom E=mc na kvadrat) pokazuje da svi sistemi/elementi/grupe koji se kreću na uniforman način, imaju iste vladajuće zakone. Na kosmičkom prostoru, gravitaciono polje dolazi do sunca i uzrokuje kretanje planeta oko njega. Na atomskom nivou, nukleus stvara elektromagnetno polje koje opet uzrokuje kretanje atomskih čestica oko njega. Sunce takođe ima elektromagnetno polje i svoje polove… kao što i atom ima svoje gravitaciono polje. Znači, reč je o ekvivalentima. I konceptima koji se prožimaju i prelamaju.
Deset godina kasnije, 1915, Ajnštajn je objavio svoju ‘Generalnu teoriju relativnosti’. Po njoj, kada svetlo (koje je elektromagnetna sila), uđe u gravitaciono polje, ono se savija. Stepen savijanja zavisi od mase i brzine gravitacionog tela.
Pretočeno u projekat ‘Duga’, htelo se postići sledeće: ujediniti ove sile i promeniti stanje jednog tela – objekta. Ako bi se uspelo stvoriti gravitaciono polje koje oscilira na elektromagnetnoj frekvenciji, onda bi sadržaj unutar polja ostao isti, ali bi se moglo uticati na pojedine objekte, brisati ih ili učiniti nevidljivim.
Oni unutar polja bi vibrirali velikom brzinom i postali nevidljivi onima izvan polja. Elektromagnetno polje vibrira frekvencijom bliskom brzini svetlosti i stvara gravitaciono polje koje sprečava gubitak mase unutar polja i pretvaranje u čistu energiju. Jednostavnije rečeno, onemogućava objekat ili bića unutar polja da se dezintegrišu.
Teorija pretočena u naučni pokušaj doista zvuči kao naučna fantastika. Ali, pokušajmo naučno objasniti principe rada uređaja kojima smo okruženi: laser, svemirske stanice ili obični TV. Rezultat će biti isti. Na teoriju će nam um reagirati skeptično. Ali, prisustvo samih uređaja nam se čini normalno, jer smo se navikli na njih. Ako je teoretsko objašnjenje i mogućnost za ‘nevidljivi brod’ postojala u prvoj polovini prošlog veka, onda je realizacija zavisila samo od ulaganja. A svetski rat, gubici Saveznika na moru i postojanje kritične mase naučnog kadra, opreme i finansija, dovelo je do insistiranja na uspehu ovog projekta.
Naturalizovani Mađar Džon fon Nojman (1903‑1957): pionir na kompjuterskom dizajnu, kibernetici i razvoju atomske i hidrogenske bombe, je, uz Teslu i Ajnštajna, treći teorijski i organizacijski stub Projekta Duga.
Razarač USS Eldridge (DE‑173) porinut je u more 27. avgusta 1943. Prvu godinu službe je proveo na Atlantiku ploveći od Bermuda, preko Karipskih ostrva do marokanske obale. Nakon toga je usledio transfer na Pacifik u blizinu japanske obale. Nakon rata, 1951. prodan je Grcima gde se nalazi i danas (u Pireju, i čeka da bude prodan u staro gvožđe.). Službeni brodski dnevnici su javno dostupni. Međutim, za prva tri meseca (27.08.43. ‑ 1.12.43.) stoji obaveštenje: ‘…the deck logs missing and therefore unavailable…’. Slučajnost? Zapisnici ‘…nedostaju, i stoga su nedostupni…’?
Prema grčkim podacima, brod datira iz juna 1943, a na avgusta. I, napokon, vojni magazin ‘Jane’, koji inače daje tačne datume porinuća svih američkih vojnih brodova, za ‘Eldridge’ daje samo godinu (1943). To je jedini takav slučaj.
Verovatno to sve leži u činjenici da su prvi testovi izvršeni u junu 1943, a onaj u kome brod stvarno nestaje, u oktobru 1943. Pa, ako vojni podaci pokazuju da je brod pušten u pogon u avgustu, onda se lako eliminiraju pitanja o njegovom navodnom učešću u eksperimentima dva meseca ranije. Zvanično objašnjenje je da tada broda nije ni bilo.
Vojni komandni brod ‘S.S. Andrew Furuseth’ bio je na promatračkoj misiji uz brod ‘Eldridge’. Brodski dnevnici vezani za pomenuti period ‘…have been destroyed by executive order!’ Unisteni!? Prema čijem nalogu?
Frederik Trejsi, ratni veteran na vojnom brodu ‘USS Antietam’ nalazio se u filadelfijskom doku tokom eksperimenta. On izveštava o službenom memorandumu kojeg je posadi njegovog broda pročitao kapetan. Memorandum je došao iz Ureda Sekretara Armije i u njemu stoji da ‘…svako pominjanje događaja od 28. oktobra 1943, u kome je ‘Eldridge’ nestao, da bi se nakratko pojavio u Norfolk‑u, a zatim nanovo u Filadelfiji, biće smatrano činom izdaje’. Naravno, posada ‘Antietam’‑a se dobro zabavljala dok je slušala ovaj Memorandum. Nešto kasnije, Tracy je čuo od kolega mornara i oficira da je kompletna posada ‘Eldridge’‑a zadržana u mornaričkoj bolnici Bethesda Naval Hospital bez mogućnosti komunikacije sa svetom.
Elektroničar i oficir osiguranja Patrick Macey govori o epizodi iz 1945. kada su pregledani filmski materijali koji su prikazivali tri bojna broda. ‘Dva manja broda kao da su energijom hranili onaj veći. Nakon nekog vremena, centralni brod, razarač, polako je počeo da nestaje u magličastom oblaku. Mogao se videti samo otisak na moru. Kada se polje ugasilo, brod se pojavio…’
Carl M. Allen, mornar sa ‘S.S. Andrew Furuseth’ govorio je o efektima eksperimenta na posadu broda, tokom i posle rata. ‘Ponekad bi trebalo i šest meseci da se mornari ‘odmrznu’ od šoka. Nije reč o psihološkom šoku, već efektu Hiper‑polja.’
Autor knjige ‘The Case for the UFO’, dr. M.K. Jessup ističe da je ‘…eksperiment vrlo interesantan, ali poguban za ljude. Upotreba magnetne rezonance izmiče van kontrole. Reč je, zapravo, o transferu materije u drugi nivo ili dimenziju i to bi moglo predstavljati prekretnicu, ako bi se moglo kontrolisat…’
U noći 20.04.1959. dr. Jessup je pronađen mrtav u svojim kolima. Prema policijskom izveštaju, auspuh je bio zatvoren tako da je ugljen dioksid ulazio u kabinu automobila. Autopsija nije nikada izvršena, nikakva poruka nije nađena, a slučaj se vodi kao samoubistvo…