Sublimirana percepcija je prvi put primenjena sredinom pedesetih godina u Americi. To je uradio Forg Li, sopstvenik bioskopske mreže u Nju Džersiju kad je pustio natpis ‘Pijte Koka-Kolu’ u munjevitom flešu preko prelepog lica Kim Novak za vreme prikazivanja filma ‘Piknik’. Inicijator takve reklame bio je Džejms Vikari, stručnjak za prodaju coca-cole. Samo ta reklama sa Kim Novak donela je povećanje prodaje za čak 58%. Ipak, vrlo brzo digla se velika prašina – čak je jedan kongresmen zahtevao saveznu istragu. Raznorazna ženska udruženja žestoko su osudila takav postupak plašeći se za mlađi naraštaj. Svi su se bojali da bi političri mogli da utiču na birače. Istražujući takvu bojazan, list ‘Saturday review’ je u uvodniku pisao da sublimirana tehnika može biti ‘umešana u sam centar kontrole nuklearnog oružja u svrhu testiranja, ali i da izazove nekontrolisanu upotrebu istog oružja’.
Mnogi psiholozi, u ime etike, napali su istraživanje o posvesnoj percepciji i tražili uvođenje moratorijuma na dalje naučno proučavanje. Njihova kampanja je uspela pa su fondovi za dalja istraživanja presušili. Međutim, odmah posle toga, malo po malo, raste interesovanje za sublimiranu percepciju i njenu praktičnu primenu.
Istraživanja psihologa i neurologa su osnažila ‘teoriju pažnje’ – modele preko kojih mozak prihvata količinu upotrebljivih informacija kao i one informacije koje se, nepotrebne ili tuđe, stalno ubacuju u slobodan prostor. U stvari, mozak sortira stimulativno i selektivno važne elemente informacija prema svesti za ‘specijalnu pažnju’. Istina, i ostale informacije mozak sortira, ali ih odlaže u posebne rafove podsvesti. Pomoću posebnih ličnih šifara, osoba može da prizove svesti poneku od tih informacija duboko sortiranu u podsvesti. Koliko je kompletno to ‘sortiranje’ pokazuje sledeće poređenje: ako ste na bučnom koktelu, može vam se desiti da čujete neko interesantno ime ili deo razgovora vođenog na drugoj strani prostorije. Kod takvih slučajeva, znate i sami, broj decibela određenog zvuka ne igra važnu ulogu u tome da li ćete to čuti i razumeti.
Mogu li sublimirane komande naterati nekoga da postane dobrovoljni rob? Zašto da ne, ukoliko određenu osobu dovoljno dugo ‘bombardujete’ sa određenom porukom. U neku ruku, danas ima mnogo takvih ‘robova’ koji, na primer, kupuju ono što im se servira sublimiranim porukama, a da onio o tome nemaju pojma. Doktor Hal Beker predsednik je Korporacije Behavioral Engineering iz Melarija u Lujzijani, u Americi. Ova kompanija pokušava da dizajnira bilo čije ponašanje. Aprila 1979. godine on je ponudio tržištu proizvod poznat kao ‘Bekerova crna kutija’: to je trak sa lepom muzikom u koju je umetnuta sublimirana poruka. Prve trake su bile za ‘poštenjačine’, kako smo objasnili na početku ovog članka, Kasnije je napravio 35 različitih crnih kutija, uz ukupnu zaradu od nekoliko miliona dolara. Beker je tada tvrdio da će kasete sa ovakvim porukama biti sastavni deo svakog vaspitnog procesa. Jer, tamo gde porodice, škole i crkve nisu uspele, sublimirana komunikacija je spremna da preuzme vaspitne zadatke. Slušajući Bekerove trake izgleda vrlo jednostavno biti uspešan i srećan.
