Psiholog u šali kaže da njegovi prijatelji sa tog odseka neće više sa njim da razgovaraju. To bi, međutim, bila preuranjena reakcija. Mada ljudi zevaju kada im je dosadno, to je tek polovina priče. Druga polovina je da oni, uprkos dosadi ili pospanosti, osećaju obavezu da ostanu budni. Zevanje je način na koji telo pospešuje svoje stanje budnosti u trenucima kad treba da ostane pribrano. Ovoj hipotezi idu u prilog mnoge utvrđene činjenice vezane za ponašanje. Ona objašnjava, na primer, zašto zevaju vozači koji se noću kreću auto-putevima, ili studenti koji slušaju predavanje iz matematike. U isto vreme ona objašnjava zašto malo zevaju osobe koje su u krevetu – jer se doista spremaju na spavanje.
Jedini problem sa ovom teorijom budnosti je što zevaju i mnoge osobe koje su već u stanju visoke budnosti – da ne pominjemo stres. Studenti sami upozoravaju da zevaju neuobičajeno mnogo pred ispit. Atletičari zevaju pred početak trke. Zaljubljenima se isto to događa pre sastanka sa voljenom osobom koju treba da osvoje.Jedan poznati violinista, kako navodi Provajn, uvek zeva pre početka nastupa, a sam smatra da mu to pomaže da se opusti.
Psiholog Robert Provajn je u dilemi, jer nije siguran da li zevanje ima izbuđujuće ili smirujuće dejstvo. Njegov kolega psiholog Ronald Beinindžer smatra da, po svemu sudeći, zevanje ima dvostruko dejstvo: podsticajno (uzbuđujuće, rasanjujuće) ili smirujuće (uspavljujuće) – već prema prilici u kojoj se dešava. Zevanje je, kaže on, možda homeopatski mehanizam: ono može da moduliše budnost i pribranost, povećavajući ih ili smanjujući do određenog optimalnog nivoa.
Ono što je sigurno je da je zevanje zarazno, što se povezuje sa ljudskom sposobnošću empatije. Snimanjem mozga je, naime, utvrđeno da se iste oblasti u mozgu aktiviraju kad prema nekome osetimo empatiju, kao i kad nas zaraze zevanjem. Neki testovi ličnosti su pokazali da na osobe koje pate od šizofrenije ili autizma zevanje drugih deluje manje zarazno. Neki holandski naučnici zevanje smatraju ‘pozivom na ljubav’, što bi mogli da potvrde mnogi filmovi, u kojima se otvorena usta, protezanje i isturanje grudi kod žena tumače kao takav signal. Veza između zevanja i ljubavi kod životinja mnogo je očiglednija nego kod ljudi. Tako dominantan mužjak makaki majmuna zeva pre i posle parenja, što izgleda ima veze s nivoom testosterona, jer kad se takav majmun kastrira i izgubi domaninatan status, prestaje i zevanje.
Izgleda, dakle, da organizam koristi zevanje kao regulator u jednoj ‘prelaznoj’ fazi aktivnosti – kada moramo da radimo nešto ozbiljno što zahteva visoku budnost i pribranost, a želimo to da izbegnemo, ili nam se jednostavno spava; ponekad možda i obrnuto – kada treba da spavamo, a želimo da radimo nešto drugo. Dosadašnja istraživanja dvojice naučnika pokazuju, ako ništa drugo, da je zevanje složenije nego što nam se obično čini i da njegova uloga nije tako skromna kao što nam to najčešće izgleda.
Na kraju krajeva, nešto što svi mi činimo toliko često, i ponavljamo tokom čitavog života, svakako zaslužuje ozbiljnu pažnju, a možda će neka nova istraživanja otkriti neke nove činjenice u vezi zevanja. Do tad, slobodno zevajte.