Dok se te reči izgovaraju, pacijent je iznutra podeljen na dva dela, a da to ne doživljava kao protivurečnost. Jedan deo je budan i nalazi se u realnosti, a drugi deo tone sve više u onaj svet kojeg terapeut predočava.
Pri tome, logično razmišljanje uglavnom se povodi za tim imaginarnim svetom. Kad se, na primer, mladić iz uvodne scene ovog teksta , zagrcnuo pljuvačkom tokom operacije nosa, hipnotizer je pronašao ‘logično’ obrazloženje, koje je zakašljalog pacijenta odmah umirilo – zapljusnuo ga je morski talas – na kraju krajeva, on se, u svojim mislima, nalazi na plaži.
‘Vaš mir je sada dubok, on sa svakim udisajem postaje sve dublji. Potpuno ste opušteni, potpuno mirni. Tonete sve dublje i dublje.’
Izbor pravih reči je kod uvođenja u hipnozu isto tako drugostepenog značaja kao i hipnotizerov glas. U ranijim vremenima, dok su još bili osobe od neprikosnovenog autoriteta, lekari su mogli da izazovu stanje hipnoze čak i najobičnijom naredbom ‘Sada zaspite!’
Kad hipnotičko stanje bude dostignuto, sledi terapeutski deo seanse. Sada se uspavanoj osobi upućuju odlučujuće sugestije – a to su, načelno govoreći, uputstva da neku određenu stvar učini, odnosno dozvoli da joj se učini, ili da sebi veoma intenzivno nešto zamisli.
Bojažljiv pacijent, na primer, treba da samoga sebe u nekoj svakodnevnoj situaciji doživi kao hrabru i snažnu ličnost; pušaču se sugeriše da će već pri samom pogledu na cigaretu osetiti gađenje; a astmatičar zamišlja da bez ikakvih teškoća može da diše.
Ali, šta se dešava ako terapeut iz bilo kog razloga bude sprečen da ponovo izvuče pacijenta iz njegovog hipnotičkog stanja? Ovu bojazan, koja se uvek iznova čuje, naučnici su proučili kroz veći broj eksperimenata. Rezultat je: kad bi hipnotizer napustio prostoriju, hipnotisane osobe same su dolazile svesti – u proseku posle 17 minuta. Vraćanje iz stanja hipnoze odigrava se znatno brže od uvođenja – što, u skraćenoj verziji, ovako izgleda:
‘Sada ću brojati unazad, od deset do jedan. Kod ‘jedan’ vi ćete ponovo biti potpuno budni. Imaćete ugodna sećanja na ovaj doživljaj i osećaćete se savršeno dobro i sveže.’
Posle buđenja mnogi pacijenti imaju osećaj da uopšte nisu bili istinski hipnostisani. A vreme provedeno u stanju hipnoze često izgleda kratko. Na primer, trajanje jednočasovne hipnotizerske seanse procenjuje se na dvadeset minuta.