Ljubav u bestežinskom stanju. Valerij Bogomolov, zamenik direktora Instituta za medicinsko-biološko istraživanje, organizacije zadužene za naučno istraživanje svemira izjavio je: ‘Ruski i sovjetski astronauti nikada nisu vodili ljubav u svemiru. Nema nikakvih službenih ni neslužbenih informacija o polnim odnosima i iskustvima u svemiru. To se sigurno nije dogodilo u istoriji ruskog i sovjetskog svemirskog istraživanja’. Međutim, šta je istina? Već godinama kruže priče da su Rusi i Amerikanci sprovodili tajna istraživanja o polnim odnosima u bestežinskom stanju, ali su Moskva i Vašington to redovno demantovali.
Iako se malo zna o mogućnosti ljubavi u svemiru, naučnici su ‘zaključili’ da je gotovo nemoguće voditi ljubav tamo gore zbog bestežinskog stanja, ali i slabijeg rada reproduktivnog sistema kod ljudi. NASA je prilično tajanstvena o temi ljubavi u svemiru, ali stručnjaci ih sve više teraju da daju odgovore kako je to činiti u svemiru, kao i je li moguće začeti dete u nultoj gravitaciji. Ako bi se dete ikad rodilo na Marsu, ono bi se moralo prilagoditi različitim uslovima u novoj sredini te bi se tako kroz nekoliko generacija stvorila nova vrsta. Pravi izazov je i sam poljubac jer se cijelo vrijeme morate boriti da ostanete povezani.
Ljubav u svemiru verovatno će biti topliji i vlažniji nego na Zemlji, jer nulta gravitacija ne može održati telesnu temperaturu. Bestežinsko stanje može izazvati poteškoće i oko izvođenja samog čina. Proučavanje bi se trebalo koncentrsati na uticaj svemirske oklinie tokom kritične faza života, poput reprodukcije i razvoja, oplodnje, embriogeneze, trudnoće, rođenja te postnatalnog sazrevanja.
Iako nulta gravitacija može biti prava blagodat za neke delove tela, uočene su brojne fiziološke promene tekom putovanja u svemir, pa su tako muškarci primetili blagi pad u veličini svog polnog organa zbog nižeg krvnog pritiska u svemiru, a smanjen je i broj spermatozoida. Kod žena je puno slabija proizvodnja jajašaca, a stopa spontanih pobačaja kod astronautkinja je povećana.
Vanna Bonta je nakon leta u mikrogravitaciji 2006. godine dizajnirala 2SUIT, odeću koja bi olakšala muke s intimnošću u bestežinskim stanjima. Odeću je proizveo i testirao History Channela te dokumentovan u seriji ‘Svemir’. Opisali su je ‘kao mali korak za ljudsku kolonizaciju svemira’. Dizajnirana je kao utilitaristička odeća s aplikacijama koje olakšavaju intimnost i stabiliziraju fizičku blizinu u mikrogravitacijskim sredinama. Može se nositi samostalno ili je priključiti na drugi model te tako omogućiti ljudima da budu blizu bez preteranog napora. Uz to može uskladištiti telesnu toplinu i iskoristiti je u hitnim situacijama.
Dokazano je da ljudski hormoni, a i pokretljivost spermatozoida zavise o gravitaciji. Ono što se ne zna je kako će delovati kontracepcija. Parovi se mogu osloniti na pilule, ali nema dokaza da će lekovi koji deluju na Zemlji delovati i u svemiru.
Još od prvog čovekovog odlaska u svemir, naučnike, a i javnost, zanimalo je pitanje začeća i rađanja ljudi u svemiru i na dalekim planetama. Menadžeri ruske kosmičke agencije kažu da su prvi eksperimenti krenuli od insekata – u svemiru se pratilo razmnožavanje domaće muve i drozofile. Posle se prešlo na životinje, pacove i pse, i ti eksperimenti su vršeni još ranih šesdesetih godina. Davne 1966. godine u kosmos su poslat i jedan par pasa, Vaterjok i Ugaljok, koji su tamo proveli pune tri nedelje. Vaterjok je odmah izgubio dlaku i ubrzo po povratku na Zemlju uginuo, dok ej kuja Ugaljok nastavila da živi vrlo aktivno i po završetku ovog eksperimneta je iza sebe ostavila poprilični porod. Njeno telo se i danas čuva u Institutu biomedicinskih problema (IBPM) u Moskvi.
Na moskovskom Institutu ovim eksperimentima rukovodi dr Ljuba Serova koja kaže: ‘Obavili smo mnogo eksperimenata sa pacovima u svemiru. Oni nikada nisu imali problema sa parenjem u bestežinskom stanju. Zašto bi onda to bio slučaj sa ljudima? Kosmonautima za takve eksperimente nije potrebna posebna obuka. Tokom dugih svemirskih putovanja, emocionalne veze između astronauta će se verovatno formirati i bilo bi besmisleno očekivati da ne stupe u ljubavu vezu.
Njena koleginica dr Ana Gončarova dodaje: ‘Eksperimente vezane za ljubav u kosmosu možemo realizovati samo ako u orbitu pošaljemo bračne parove ili mlade ljude sa dugim i stabilnim vezama.
