Velika sfinga stražari u egipatskoj pustinji, oko deset kilometara daleko od Kaira, i čuva tri velike piramide u Gizi. Ovo je čudovište načinjeno od kamena, ss glavom čoveka i telom lava koji leti s napred pruženim sapama.
Telo je samo grubo izvajano, dok je glava detaljno obrađena. Oči su tajanstvene, i imaju pogled koji jos niko nije umeo da objasni. Gledaju preko pustinje sa nekom tajanstvenom nadmoćnošću.
Figura je visoka preko 20 metara, a duga 63 metra. Veruje se da je sfinga stara najmanje 5.000 godina! Zašto je sagrađena ? Jedino tumačenje nalazimo u maloj kapeli, koja se nalazi izmedu šapa čudovišta. U njoj su zapisi koje su to ostavila dva drevna egipatska kralja. Oni objašnjavaju da sfinga predstavlja jedan od oblika boga sunca Harmakisa, i da je njen zadatak da groblje oko piramida odbrani od svakog zla.
Osim velike sfinge iz Gize, u Egiptu ima još sfinga. Njihove glave predstavljaju likove kraljeva. U svetim egipatskim spisima reč ‘sfinga’ znači ‘gospodar’. U primitivnim religijama verovalo se da kralj poseduje snagu i lukavstvo razlicitih životinja. Tu moć je sticao stavljajući na glavu njihove kože. Zato su Egipćani predstavljali svoje kraljeve i bogove kao poluživotinje-poluljude.
Sfinga je iz Egipta prešla i u druge civilizacije, u Asiriju i Grčku. U tim zemljama sfinge su bile predstavljene s krilima. U Asiriji su to obično bili muškarci, a u Grčkoj su imale glavu žene.
Grci su imali jednu legendu o Sfingi. Sfinga je živela na jednoj steni i ubijala je svakog putnika koji bi prošao a nije umeo da reši zagonetku koju bi mu ona postavila: ‘Šta ide ujutru na četiri noge, u podne na dve, a uveče na tri?’ Edip joj je odgovorio da je to čovek, jer kao dete puzi na sve četiri, kao odrastao ide na dve noge, a kao starac hoda pomažući se štapom. To je bio pravi odgovor, pa se Sfinga u besu bacila sa stene i umrla.