Predstavnici graničnih područja nauke rado potežu dijamagnetizam kao objašnjenje za neke druge, manje fundirane levitacije. jedan istraživač iz Kalifornije, dr Ričard Lefors Klark, zastupa teoriju da u magnetskom polju Zemlje postoje ‘magnetski neutralne zone’, u kojima je prirodni dijamagnetizam snažno izražen. Na tim osetljivim mestima, tako tvrdi Klark, Zemljina gravitacija može se lakše savladati. Giza u Egiptu, Stounhendž u Engleskoj i čuveni Bermudski trougao spadaju, po njegovom mišljenju, u te zone. Tako se može objasniti činjenica da su prilikom gradnje piramida i u Stounhendžu mogli da se pomeraju kameni blokovi teški i po nekoliko tona. A u Bermudskom trouglu, tvrdi Klark, brodovi i avioni su, zahvaljujući dijamagnetizmu, bivali odbacivani u svemir.
Malo je teže objasniti slučaj takozvanog Koralnog zamka u Houstedu na Floridi (slika desno dole). Izgradio ga je jedan letonski doseljenik, Ed Ledskalnin (1887-1951) bez ičije pomoći, između 1920. i 1940. godine. Do danas još niko nije objasnio kako je Ledskalnin uspeo da 1.100 tona koralnog kamena pretvori u velelepnu vilu. Već i sam spoljni zid visok tri metra pravo je čudo: svaka od džinovskih kamenčuga koja je u njega ugrađena teška je oko šest tona.
Nema nijednog svedoka koji bi mogao ustvrditi da je uhvatio na delu vrednog, svega jedan i po metar visokog Letonca. Isto tako, nije se našao nijedan dokaz da je on za svoj teški rad koristio bilo kakve mašine. Kad su ćutljivog čoveka upitali kako je uspeo da sagradi svoju veličanstvenu palatu, on je tajanstveno odgovarao da je samo primenio zakone težine i snage poluge. Između ostalog, govorio je o ‘magnetskim strujama’, o kojima je objavio i jednu brošuru. Za dr Ričarda Leforsa Klarka stvar je jasna: lokacija na Floridi na kojoj je sagrađena zagonetna kuća spada u magnetski neutralne zone Zemljine površine.