Morgan (slika levo dole) je bio u prijateljskoj konkurenciji sa Rotšildima i postao je socijalno vrlo blizak sa njima. Morganova firma stacionirana u Londonu spašena je od finansijskog kraha 1857. godine od strane Banke Engleske koja je bila pod velikim uticajem Rotšilda. Ulazak Rotšilda u igru nije bio pozdravljen od strane Morgana i oni su postali žestoka konkurencija. Ipak, su odlučili da minimizuju konkurenciju ulaskom u zajednička ulaganja i na kraju , oni su zajedno radili da stvore nacionalni bankarski kartel pod nazivom ‘Sistem federalnih rezervi’. Ove tri finansijske porodice, Rotšildi, Morgani i Rokfeleri nadmetale su se za jezuitski poredak zbog jezuitske infiltracije u svojim redovima. Oni rade sve što je potrebno da bi uništili ustavne slobode u Americi i omogućili papi vladanje svetom.
Kada se osvrnemo unazad u 20. vek, vidimo koliko su jezuiti bili uspešni. Nastavili su da rasipaju bogatstvo Amerike i napadaju u kontinuitetu ustav i građanske slobode. Moće pape i Vatikana se povećavala, a želja im je da jednog dana postignu totalnu svetsku snagu.
Izgradnja Titanika počela je 1909. u brodogradilištu u Belfastu, glavnom gradu Severne Irske. Belfast je bio protestantsko utočište i bio je omražen od strane jezuita. Titanik je bio jedan od brodova iz flote u vlasništvu White Star Line – međunarodne brodske kompanije.
Postojao je određen broj izuzetno bogatih i moćnih ljudi za koje je bilo više nego jasno da nisu bili u korist sistema Federalnih rezervi. JP Morgan je dobio naređenje od jezuita da izgradi brod Titanik. Ovaj ‘nepotopivi’ brod će poslužiti kao brod smrti za sve one koji su se protivili planu jezuita za sistem federalnih rezervi. Ovi bogati i moćni ljudi bili bi u stanju da blokiraju uspostavljanje sistema federalnih rezervi i tako spreče plan jezuita. Njihova snaga i bogatstvo moralo je na sve načine da im se uzme iz ruku.
Oni su morali da budu uništeni na takav način da niko ne bi bio osumnjičen za ubistvo, a pogotovo ne jezuiti. Titanik je bio vozilo njihovog uništenja. U cilju što bolje zaštite pape i jezuita od bilo kakve sumnje u umešanost, mnogi Irci, Francuzi, Italijani i ostali rimokatolički imigranti ukrcani su na brod. Oni su jednostavno bili potrošna roba. Protestanti iz Belfasta koji su želeli da emigriraju u Ameriku, takođe su bili pozvani na brod. Čak i verni i dobri rimokatolički ljudi izdani su od strane jezuita.
Svi bogati i moćni ljudi kojih su se jezuiti hteli da otarase pozvani su na krstarenje. Trojica od najbogatijih i najvažnijih ljudi od njih su: Benjamin Guggenheim, Isador Strauss – šef robnih kuća Mesji i John Jacob Astor – verovatno tada najbogatiji čovek na svetu i prvobitni vlasnik Empire State Building-a u Njujorku. Njihovo ukupno bogatstvo u to vreme, bilo je više od 500 miliona dolara. Po današnjim merilima, to bi bilo bogatstvo od skoro 11 milijardi dolara.
Ova tri čoveka su uporno podsticana i ohrabrivana da se ukrcaju na novu ‘plutajuću palatu’ jer to dolikuje njihovom renomeu. Oni su morali da budu uništeni jer su jezuiti znali da bi oni koristili sve svoje bogatstvo i uticaj da se suprotstave stvaranju Banke federalnih rezervi, kao i raznim ratovima koje su jezuiti planirali.
