Sunce je uvek, pre svega – Duh, Svetlost, Svest… U Jarcu je, pak, ono materijalizovano ili kako bismo rekli – palo u formu, jer, čista svest ili suština je u formi, gruboj materiji zarobljena i ograničena…

Početak zime, solsticij, najkraći dan, odnosno obdanica u godini – sve su simboli „palog Sunca“ u zagrljaj hladnoga Saturna, noći i materije, znaka Jarca.

Ova fotografija je svakako lepa i plemenita, jer, po onoj „narodnoj“ o pozitivnom razmišljanju, uvek je bolje da nađemo neku korisnu i lepu simboliku date planetarne pozicije, jer je uvek ima – za onoga ko je sklon takvoj percepciji stvari.

Ova slika je topla… Ne smemo zaboraviti da Sunce jednako greje svakoga dana u godini! A, to što se mi vrtimo oko njega sa ovom našom planetom, pa nas nekada jako greje, a nekada slabo – nije odlika Sunca, već naša odlika, ili, bolje reći, nedostatak i nesavršenost.

Sunce, dakle, uvek daje svoju svetlost i toplotu – onome ko je ume percipirati i primiti. Ovde Sunce osvetljava jednu staru prelepu građevinu iz 16-og veka. Stara građevina, pa eto simbolike Saturna. Građevina se nalazi u Indiji i relikt je čuvenog Mogulskog Carstva koje je tokom 16-og veka bilo na istorijskoj sceni Indijskog potkontinenta. Indija se, takođe, astrološki vezuje za znak Jarca, između ostalog jer je to stara, drevna civilizacija, izdržljivih, trpeljivih ljudi.

Konačno, nema bolje simbolike znaka Jarca – od Himalaja Mogulska dinastija je vladala tim regionom sveta sve do 18. – 19. veka, a potiče iz islamske Persije, te je izvršila snažan uticaj islamskom kulturom u Indiji tokom tog perioda. Veličanstveni Tadž Mahal koji je, ako se ne varam, jedno od arhitektonskih svetskih čuda – je upravo izgradila ova dinastija Mogula.

Na istoku možemo naći dosta zlatnih detalja, korišćenja zlata u arhitekturi. Čak su i cele kupole bogomolja oblagane zlatom. Zlato kao simbol, metal Sunca je ovde u arhitekturi vrlo pažljivo, predano i sa velikim poštovanjem ugrađeno u građevine, pre svega sakralne. Iako se za duhovnost pre svega vezuje Jupiter i znake Strelca i Riba, „smisao“ za formu, strukturu i materijalizaciju Saturna u ovakvim slučajevima možemo posmatrati kao konstruktivan i sinhron uticaj sa Jupiterom.

Kada već pomenusmo sinhronost, eto prilike da, da se, doduše, udaljimo od osnovne teme – ali i podsetimo nečega što tako olako zaboravljamo. Sve planete u svakom trenutku deluju na sve! Da tako kažemo… Dakle, u slučaju ove verske građevine, lako ćemo naći simbolike i uticaja Jupitera kroz samu njenu religijsku, versku namenu i energiju koja treba da ekspandira svesnost o nečem višem, daljem od skromnog i ograničenog čovekovog telesnog života. Isto tako, moramo „uposliti“ Saturna da bi uopšte imali na raspolaganju gradivne materijale, strukturu, noseće konstrukcije i tako dalje…

Pa, onda, bez Venere, ova građevina ne bi bila ovako skladna i lepa. Bez Marsa i njegove sile i energije, stotine i stotine radnika koji su verovatno gradili ovu građevinu – ne bi imali „snage“ da je grade. Bez Sunca, dakle, i osnovne Svesti o svrsi, ali i suštinskoj kreativnosti koje Sunce sa sobom nosi, odnosno daje – kao i , Boga mi, one prave, ako hoćete „Božanske ljubavi“ koja jedino iz Sunca može da izvire – jer ono je jedini izvor, ne bi ničega bilo, pa ni ove građevine…

Merkura bi uposlili za precizne nacrte, proračune konstrukcija, matematiku, transport, veze… Bez Meseca, ne bi bilo ni naroda, niti empatije, osećaja, niti koga i kome da se takva građevina gradi. Ni vode, ni izvora, ni suze koja se prolije u patnji dok se ovako nešto veličanstveno i vekovno gradi – ni suze radosnice i narodnog skupa, proslave i konačnog otvaranja bogomolje na slavu i korist ljudima.

Ali, eto, neka bude ovo slika, izvučena iz konteksta sveopšteg, kako mi već volimo da radimo – za Sunce u Jarcu. Po koloritu, takođe, lepo se slaže sa našom osnovnom namerom i simbolikom. Sunce u Jarcu – staro zlato, stare sakralne građevine – možda baš u slavu Sunca ili nekog, nečeg drugog što je „solarni božanski princip“.