Radioaktivno raspadanje urane i njegovog najtežeg izotopa torijuma u olovo 206, 207 i 208 daje niz metoda za određivanje starosti kamena. Već je rečeno da količina helijuma koja se nalazi u atmosferi upućuje na to da je radioaktivno raspadanje urana i torijuma počelo pre oko 10.000 godina. Kod svih drugih načina korišćenja ove tehnike mora se opet pretpostaviti:
■ da prilikom kristalizacije kamena nije bilo učešća atoma olova, što znači da su svi atomi olova nastali iz raspadanja urana
■ da su vremena poluraspada urana i svih drugih elemenata koji učestvuju u tom raspadu od nastanka Zemlje uvek bila ista – uran, dok se raspada u olovo, formira i druge radioaktivne elemente sa kraćim vremenima poluraspada
■ da je naknadno, posle kristalizacije , kamen bio zatvoren sistem, pa da se time ni atomi urani ni olova nisu ni oprimali ni odavali
Opet su ovo pretpostavke koje je vrlo lako pobiti.
