Deca super rase odgajala bi se tako da bi odgovarala željenom izgledu i osobinama Nordijaca. Treba da budu: visoki, stameni, hrabri, odlučni, pouzdani i naravno – plave kose i plavih očiju. Nacizam bi im bio životni put, a Adolf Hitler bio bi njihov bog. Ovaj projekat nazvan je ‘Lebensborn’, u prevodu – biće životno dobrog porekla (pedigrea), ‘vrelo života’.
Avgusta 1936.g. Himler lično otvara prvi Lebensborn u predgrađu Minhena u dvorcu ‘Štajnhoring’ (slika levo). Lebensborn se bavio genetskim odabirom, genetikom žena sposobnih da rađaju zdravu, pametnu i lepu decu od oficirskog korpusa SS. Sistem je imao svoje Domove majki i Domove dece. Ukupno je bilo 6 takvih specijalnih domova dece i 17 domova majki. Za decu rođenu u okviru programa ‘Lebensborn’, podmornicama ‘Konvoja firera’ dostavljane su komponente za pripremanje plazme krvi do podmorničkih baza u Konstanci (Rumunija), a dalje avionima u zamak ‘Geteburg’. Na teritoriji Rumunije kao prelaznu bazu nacisti su koristili starinski nemački zamak ‘Braun’, koji je danas poznatiji kao ‘zamak Drakule’. Program Lebensborn pustio je korene i u Rumuniji a posle završetka rata ga je nastavio agent nemačke tajne službe Nikolae Čaušesku, pošto su lični specijalni odredi lidera zemlje, bili popunjavani iz dečjih domova, uspostavljenih u okviru programa ‘Lebensborn’. Plazma krvi se pripremala na osnovu ‘žive vode’, dobijene iz kraških pećina ispod jezera Rica. Osveštavala se specijalnim molitvama nacističkih magova, zamrzavala se i transportovala u namenjena mesta u srebrnim kanisterima. Koordinacija naučnih radova, povezanih sa transfuzijom krvi i projektom kloniranja, vodila se iz zamka ‘Geteburg’. Tajni program genetskog kloniranja, koji je nosio šifrovani naziv ‘Tor’ odvijao se u laboratoriji Lebensborn br. 1146. u bavarskim Alpima. Za realizaciju genetskog zadatka projekta ‘Tor’ bilo je odabrano dvanaest najlepših plavookih, plavokosih devojaka sa kneževskim genetskim sastavom (italijanskih, španskih i nemačkih grofova i baronesa).
Rasističke standarde uspostavio je Alfred Rozenberg, poznati teoretičar nacističke partije, tehničke pojedinosti izgradio je Hajnrih Himler, nekadašnji učitelj i odgajivač živine, a kasnije poglavar Gestapoa i, kasnije dželat odgovoran za smrt miliona ljudi. Prema tom planu, osnovan je čitav tim agenata za ‘rasni odabir’ sa ciljem da po svetu pronalaze plavokose i plavooke devojke i žene koje treba da postanu ‘priplodni materijal’ za stvaranje super arijevske rase. Pouzdani ljudi raširili su se po zemljama koje je Hitler nameravao da osvoji: Norveškoj, Holandiji, Belgiji, Danskoj, Francuskoj, Britaniji, Kanadi, Australiji i Americi. Slika levo: jedan od nacističkih ‘rasadnika’ beba.
Kad je Nemačka okupirala Evropu, mnoge od tako ‘markiranih’ devojaka i žena su pohapšene, poslate u Nemačku i na silu uvedene u spiskove tajnog Lebensborn projekta. Trebalo je da posredno pomognu da se ostvari velika Nemačka sa planiranih 120 miliona superarijevaca. To bi se ostvarilo tako što bi te žene oplodili ‘najelitniji, najbolji i najsavršeniji’ članovi SS grupacija, te da se tako konačno izpuni nacistička ‘nadmoć arijevaca’.
Nemci, koji su sami želeli da se priključe tom programu, morali su da dokažu da još od 1750. godine imaju čisto poreklo, te da su u potpunoj fizičkoj i psihičkoj snazi – bez ijednog nedostatka. I tu je nejasno kako su arijevci zamišljali stvaranje ‘čiste arijevske rase’, a dovodili su nepoznate žene i devojke iz raznih zemalja Evrope koje su samo po svom izgledu odgovarale željenim standardima?! Ali, tada nije bilo važno da li u ovome ima ikakve logige, bilo je bitno ostvariti ono što je njihov voljeni Firer zamislio i naredio.
Stvaranje čiste arijevske dece bio je cilj Lebensborn projekta, kao i osvajanje sveta. Hajnrih Himler bio je ubeđen da bi takva deca omogućila potom Nemačkoj da osposobi još 600 divizija – udarnih SS trupa do 1972. godine. Zato su ohrabrivali esesovce bez dece i njihove supruge da pojedinačno potraže druge partnere i da rađaju što više dece. Himler je čak izdao naredbu SS pripadnicima da ustanove ‘domove za odmor’ gde bi se vojnici mogli sastajati sa mladim, idealistički nastrojenim devojkama iz omladinske ‘Hitler Jugend’ organizacije.

Stotine mladih žena i devojaka dobrovoljno se javljalo s obećanjem da će za Firera i Treći Rajh roditi i po nekoliko dece. Za svaku Nemicu koja ima više od troje i četvoro dece, ustanovljen je čak i ‘Mutter Kreuz’ – ‘Majčinski krst’ kao odlikovanje.
Glavnokomandujući SS general nemačke policije u okupiranoj Norveškoj, Vilhelm Redis, započeo je sveobuhvatnu Lebensborn kampanju u kojoj su nacističko medicinsko osoblje i rasistički stručnjaci ‘radili’ sa nemačkim vojnicima, ubeđujući ih da treba da oplode devojke i žene izabrane u Norveškoj. Kao rezultat te akcije, stotine majki i njihove bebe su ‘nestale’ i prebačene tajno u Nemačku.
Lebensborn projekt bio je najstrože čuvani tajni plan i moguće je da ne bi nikad ni izašao na svetlo dana da nisu postojali snimci koje su pravili nacistički istoričari, pa je ponešto i ‘procurelo’ u javnost. Godine 1944. – pre nego što je Lebensborn plan obustaljen – procenjuje se da je rođeno više od 42.000 dece od majki dobrovoljaca i ljubavnih robinja koje su oplodili SS vojnici u tajnim klinikama širom Nemačke i okupiranim zemljama. Pretpostavlja se,, međutim, da je oko 200.000 plavokose i plavooke dece oteto po okupiranim zemljama i otposlato u Hitlerov Treći Rajh. Prema nekim istraživanjima, znatan je i broj dece rođene ‘iz veselog drugarstva’ i dozvoljenog ljubavnog odnosa – a za dobrobit zemlje i nacije. Kao ishod toga, usledilo je na hiljade smrti te iste dece!