Put u Druge dimenzije. Vreme je i dan danas velika misterija. Šta je prošlost, sadašnjost i budućnost, kako ih odvojiti, ako je ikako moguće. A možda sve ove tri stvari postoje istovremeno? Kako objasniti neverovatne slučajeve propadanja kroz vreme koje ćemo vam ovde predočiti? Postoje događaji koji dovode u pitanje naše shvatanje o vremenu i realnosti, jer se čini da ono ne teče onako kako smo navikli, pravolinijski, nego da se ponekad vraća u rikverc, a ne retko se na posebnim mestima, otvaraju svojevrsne kapije koje vode u prošlost ili u neku nama nepoznatu dimenziju postojanja… Kako reče jedan mislilac: ‘Vreme ima logiku koja nije dužna da nas razume’.

Saglasno opštoj teoriji relativnosti, svaka jedinka ima svoje proticanje vremena i svoj položaj u prostoru, odnosno nalazi se u dimenziji koja se naziva prostor – vreme. Pri tome, ne postoje ni apsolutni prostor, ni apsolutno vreme. Primera radi, vreme teče sporije u blizini nekog masivnog tela, kao što je Zemlja. To je provereno pomoću dva veoma precizna časovnika koja su postavljena na vrh i dno jednog vodotornja. Ustanovljeno je da je časovnik na dnu, koji je bio bliži tlu, radio sporije, u odnosu na onaj na vrhu.
Možemo da putujemo u tri dimenzije koliko god želimo: krećući se unapred, nazad, levo ili desno, dole ili gore – čak ne razmišljajući o tome. Ali, suočeni sa četvrtom dimenzijom, ukočimo se. Vreme teče samo u jednom smeru, a i mi s njim bespomoćno plutamo nošeni strujom. Ideja putovanja kroz vreme, kao suprotnost putovanja sa vremenom, vrlo je privlačna za svakoga. Ko ne bi želeo da vidi kako će biti 3000. godine, ili da vidi kako su se gradile piramide! Ne samo da je to izuzetno teško, već može biti i riskantno. Šta ako biste sprečili ubistvo Franca Ferdinanda u Sarajevu i tako promenili celu istoriju? Šta bi se dogodilo ako biste ubili nekog svog pretka? Tada ni vi ne biste bili rođeni, pa tako ne biste mogli ni da ubijete svog pretka… Ovo deluje vrlo zbunjujuće?
Naravno, fizičari širom sveta su svesni tog problema. Ali, istraživanje ideje putovanja kroz vreme neodoljivo je, pa i potrebno da bismo shvatili ograničenost naših teorija. Dozvoljavaju li zakoni fizike putovanje kroz vreme, makar samo teorijski? Zahvaljujući Ajnštajnovoj teoriji relativiteta iz 1905. godine, poznato nam je da se vreme usporava za predmete koji se kreću brzinom svetlosti, barem sa stanovišta posmatrača. Želite da posetite Zemlju 1000 godina unapred? Samo treba da otputujete do zvezde udaljene 500 svetlosnih godina i vratite se, putujući u oba smera brzinom od 9,995 odsto brzine svetlosti. Na povratku, Zemlja će biti 1000 godina starija, dok ćete vi biti stariji samo 10 godina. Možda niste znali, ali mi možemo videti unazak kroz vreme! Svetlosti je uvek potrebno nešto vremena da bi stigla do nas, tako da neki objekat vidimo ne onakav kakav je sad, nego kakav je bio kad ga je svetlost napustila. Ako stojimo udaljeni od nečega 3.3 metra – mi to nešto vidimo onakvim kakvo je bilo pre 1/100.000.000 sekundi. Ta vremenska razlika je beznačajna, tako da smatramo da nešto vidimo onakvim kakvo jeste.

Svetlosti je potrebno osam minuta da bi stigla do nas sa Sunca – pa tako Sunce vidimo onakvim kakvo je bilo pre osam minuta. Zvezdu Alfa Kentauri vidimo kakva je bila pre 4.3 godine, a zvezdu Arktur, kad posmatramo galaksiju Andromeda, vidimo je kakva je bila pre 2.300.000 godine. Zamislite samo kakvo je to zavirivanje u prošlost. Ovo ovde je bilo da kažemo naučno teorijsko zavirivanje u prošlost, ali šta reći za primere koje ćemo vam sada navesti. Primere, u kojima su obični ljudi jednostavno propadali kroz vreme i nestajali iz sadašnjosti, prebacujući se mnogo godina u prošlost! Na sve ove primere, naučnici nisu našli pravi odgovor!