Petar Savo ispunio je molbu svog starijeg rođaka i pridružio mu se, i oni su se u gradu New Yorku ukrcali na voz za severni deo države New York. Tokom putovanja izumitelj nije želeo podrobnije govoriti o prirodi eksperimenta. Po dolasku u Buffalo, otišli su u malu automehaničarsku radionicu gde su zatekli novi Pierce-Arrow. Tesla je otvorio haubu i podesio neke stvari na električnom AC motoru pod njom. Zatim su krenuli pripremiti Teslinu opremu. U obližnjoj hotelskoj sobi električni genije sastavio je svoj uređaj. Doneo je 12 posebnih vakuumskih cevi u kovčegu nalik na kutiju. Savo je rekao da su cevi bile neobičnog oblika, iako su u međuvremenu barem tri identifikovane kao ispravljačke cevi 70L7-GT. One su bile priključene na uređaj koji se nalazio u kućištu dimenzija 61 x 30,5 x 15 cm. Nije bio ništa veći od kratkotalasne radio stanice. U njemu se nalazio elektronički sklop s 12 vakuumskih cevi, žicama i različitim otpornicima. Dve šipke prečnika 6 mm i dužine 7,6 cm očigledno su služile kao konektori za kablove motora.
Kad su se vratili do oglednog automobila, stavili su kutiju na unapred pripremljeno mesto ispod ploče sa instrumentima na strani suvozača. Tesla je ugurao dve kontaktne šipke i pogledao na voltmetar. ‘Sada imamo napajanje’ – objavio je, dajuci ključeve za paljenje motora svom nećaku. Na ploči s instrumentima bili su dodatni brojčanici koji su pokazivali vrednosti koje Tesla nije objasnio. Na zahtev svog ujaka, Savo je uključio motor. ‘Motor je sada u pokretu’ – potvrdio je Tesla. Savo nije čuo nikakav zvuk. Usprkos tome, sa stručnjakom za elektricitet na mestu suvozača, Savo je ubacio u brzinu, pritisnuo papučicu gasa i izveo automobil iz garaže. Petar Savo je toga dana dugo vozio ovaj automobil bez goriva, 80 kilometara po Buffalu i po prirodi oko njega. S brzinomerom kalibriranim do 192 km/h, Pierce-Arrow je postigao najveću brzinu od 145 km/h, uz jednaku nečujnost motora. Dok su se vozili okolinom grada, Tesla je postao opušteniji i sigurniji u uspešnost svog izuma. Poceo se otvarati svom nećaku u vezi s njegovim tajnama. Uređaj je bio u stanju zauvek opskrbljivati vozilo energijom, ali, povrh toga, bio je takođe u stanju zadovoljavati energetske potrebe jedne kuce – i to s više nego dovoljnom količinom energije.
Iako se u početku suzdržavao od objašnjavanja principa, Tesla je priznao da je njegov uređaj samo prijemnik za zagonetno zračenje, koje dolazi iz etera, i koje je dostupno u neograničenim količinama. ‘Čovečanstvo bi trebalo biti vrlo zahvalno na njegovom postojanju’ – zamišljeno je rekao. Tokom narednih osam dana, Tesla i Savo testirali su Pierce-Arrow po gradu i njegovoj okolini, od puževe brzine do 145 km/h. Performanse su bile jednake kao kod bilo kojeg tadašnjeg moćnog automobila s više cilindara, uključujući i Pierceovu 6-litarsku ‘Osmicu’ od 125 konjskih snaga. Tesla je rekao Savi da će se prijemnik energije uskoro koristiti za pokretanje vozova, brodova, aviona i automobila. Pronalazač i njegov saradnik konačno su dovezli automobil na tajnu, unapred dogovorenu lokaciju – u stari ambar kraj jedne seoske kuće 32 kilometra od Buffala. Tamo su ostavili automobil, a Tesla je poneo ključeve paljenja i svoj prijemni uređaj sa sobom. Zagonetni aspekt priče nije završio na tome. Petar Savo je čuo glasine da je sekretarica otvoreno govorila o tajnom testiranju i bila otpuštena zbog indiskrecije. To može objasniti kako su se iskrivljene priče o ovim testovima pojavile u nekim novinama. Teslu su upitali odakle dolazi energija, kad je vidljivo da u automobilu nema baterija. ‘Iz etera koji je svuda oko nas’ – odgovorio im je.
Neki ljudi su natuknuli da je Tesla lud i da je na neki način povezan sa zlim, okultnim silama. Tesla se razbesnio. Pokupio je svoju zagonetnu kutiju i otišao, vrativši se u svoju laboratoriju u New Yorku. Tako je završila Teslina kratka avantura s primenom izuma na pokretanje vozila. Moguće je da je incident s curenjem informacija u javnost izmišljen, jer je Tesla bio sklon objavljivanju i promovisanju svojih izu­ma i ideja, premda je u slučaju kad su ti urešaji pretili ravnoteži u industrijskom odnosima imao jake razloge da postupa oprezno. Kompanija Pierce-Arrow je do 1930. već dosegnula vrhunac svog uspeha. 1931. bila je na putu prema dole. 1932, kompanija je izgubila 3 miliona dolara. 1933, u krizi je bila i matična kompanija Studebaker, koja se klimala na samom rubu likvidacije. Fokus je prebačen s inovacija na puko preživljavanje, i tu Pierce-Arrow prestaje biti važan za našu priču.