Ova priča nastala je prilikom izgradnje jednog manastira u Australiji. Angažovanje radnika je bilo veoma skupo, pa su monasi morali sami da zidaju, kao su znali u umeli. Želeo sam da sve bude savršeno, pa sam se se posvetio svakoj pojedinačnoj cigli.
Pitajte bilo koga, to nije baš tako lako kao što izgleda, potrebno je puno veštine i strpljenja da se cigle postave baš kako treba. Posle nekoliko dana pažljivog rada uspeo sam i prosto se divio svom radu. Ali mi je pogled skliznuo nehotice i ugledao sam dve cigle koje su bile krivo postavljene i odudaraju od svih onih ispravno postavljenih, užasnuo sam se tog prizora. Malter je već bio tvrd da bi se greška ispravila. Pomislio sam:
– Kako ja mogu biti prosvetljen, ako ne mogu da da napravim ni jednostavni zid ispravno? Zato sam zamolio igumana da mi dozvoli da porušim zid i počnem ga iznova.
Iguman mi naravno nije dozvolio da srušim zid jer je smatrao da je dovoljno dobar. Reč dovoljno dobar nije ono što sam želeo da čujem, ali sam nastavio da radim dalje još upornije i istrajnije i uskoro je manastir bio završen. Kasnije sam uvek zaobilazio taj zid kada sam nekome pokazivao manastir. Jednog dana se desilo baš da je jedan posetilac prolazio kraj tog zida. Dok su išli posetilac je spontano primetio:
– Lep zid.
Ja sam mu zapanjeno odgovorio:
– Gospodine, da li ste zaboravili svoje naočare kod kuće ? Zar ne vidite ove dve krivo postavljene cigle?
– Da vidim ih, ali isto tako mogu da vidim i 998 dobro postavljenih.
Ova jednostavna izjava je promenila moj život i naterala me da shvatim da je ceo moj život bio fokusiran na ono što je bilo pogrešno, ono što je nedostajalo i što nije bilo savršeno u mom životu. U svojoj zabrinutosti oko dve loše postavljene cigle, propustio sam da vidim 998 cigle koje su bile savršeno postavljene, uprkos tome što nisam imao prethodno iskustvo u postavljanju cigli.
Svi imaju nešto u svom životu, što smatraju da je malo krivo i da im smeta. Ako se u životu samo fokusiramo na one stvari koje su kod nas loše, sigurno ćemo patiti. U životu je uvek drugačije od onog što nas obrzovni sistem uči, u životu je pobednik onaj koji ima najviše grešaka. To su obično ljudi koji uče iz svojih grešaka a ne oni koji se nikad ne usuđuju da krenu dalje plašeći se neuspeha. Koliko ljudi odustane od svojih partnera zato što u njima vidi one dve nakrivljene cigle.