‘Antihrist’ bukvalno znači: ‘suprotno Hristu’, Hristov neprijatelj. Predlog ‘anti’ može da znači ‘nasuprot’ i ‘umesto’. Ime antihrista upotrebljeno je u Svetom pismu u dovjakom značenju: u značenju opštem, zajedničkom i označava svakog Hristovog neprijatelja, koji sprečava širenje jevanđelskog učenja, izvrće i odbacuje njegov smisao i poriče hrišćanske dogme; i u značenju posebnom, kad označava Hristovog protivnika – lice koje će se pojaviti pred kraj sveta, da bi se suprotstavilo Hrišćanstvu.
U prvom značenju, antihristima bi mogli biti nazvani carevi, imperatori i vladari neznabožačkog sveta sa svojim pomoćnicima, koji su u prvim vremenima hrišćanstva progonili, ubijali, mučili vernike i koristili sva sredstva za uništenje hrišćanstva u samom začetku; zatim svi jeretici starog i novog sveta, koji su izopačavali i unakazivali hrišćansko učenje, i svi najstariji i noviji bezbožnici.
Svi oni bi se mogli nazvati antihristima i stoje kao preteče poslednjeg strašnog antihrista, koji će se pojaviti pred sam kraj sveta. O ovakvim antihristima, pretečama poslednjeg antihrista, još je apostol Pavle predskazivao efeskim hrišćanima: ‘Jer ja ovo znam – govorio je – da će po odlasku mome ući među vas teški vuci koji neće štedeti stada; i između vas samijeh postaće ljudi koji će govoriti izvrnutu nauku da odvraćaju učenike za sobom’.
Sveti apostol Jovan ih je direktno nazvao antihristima: ‘Djeco!… i sad mnogi antihristi postaše… Od nas izađoše, ali ne biše od nas; kad bi bili od nas onda bi ostali s nama; ali da se jave da nisu svi od nas… Ko je lažljivac osim onoga koji odriče da Isus nije Hristos. Ovo je antihrist, koji se odriče Oca i Sina. Mnoge varalice iziđope na svijet koji ne priznaju Isusa hrista da je došao u tijelu; ovo je varalica i antihrist. Ali se su to tek preteče antihrista. On se još nije otkrivao u svetu za konačnu bitku protiv Crkve Hristove. Antihrist je još odavno počeo da deluje, ali samo tajno u liku svojih preteča, a ne u sopstvenom. Antihristov duh je davno, delovanjem đavola u liku lažnih proroka i jeretika, otpočeo svoju strašnu borbu protiv Hrista i Njegove svete Crkve’.

L.A. Tihomirov: ‘Antihrist je uvek smreman da se pojavi, kada ga puste sami ljudi. Sadašnje vreme, na primer, nosi mnoštvo predznaka koji daju za pravo onima koji nas upozoravaju: ‘Djeco, došla su poslednja vremena…’ Ova vremena su stvarno poslednja, baš po karakteru, po naporima sila zla i po slabljenju ljudske težnje Bogu. A da li su to ‘poslednja vremena’ i hronološki? Ovo, čini mi se ne možemo da znamo. Čini mi se da kafa bi se opet obodrila slobodna ljudska volja, ma i pogođena gnusnom podlošću, i ustremila se ponovo Bogu, antihrist bi, već sasvim spreman da uđe na naša vrata, ponovo bio odbačen u svoj bezdan. Dakle, ja mislim da krajnjeg vremena nema. Ono zavisi od nas, ljudi, od slobodne sklonosti dobru ili zlu, Bogu ili nečastivom’.
Arhiepiskop Averkije: ‘Samog antihrista mi još uvek ne vidimo, ali njegov duh se očigledno nastanjuje i počinje da vlada svetom. Mnogobrojne preteče antihrista sa ogromnom energijom pripremaju njegov dolazak, njegov trijumf, njegovo stupanje na presto čovečanstva. Da bi antihrist bio prihvačen među hrišćanskim čovečanstvom, potreba je, naravno, veoma duga i naporna priprema. Ona je trajala i traje još od apostolskih vremena, sa sve većom napregnutošću. Tako je još sv.apostol Jovan Bogoslov pisao u svojoj Prvoj sabornoj poslanici: ‘Svaki duh koji ne priznaje da je isus Hristos u tijelu došao, nije od Boga, već je antihristov – za kojega čuste da će doći, i sad je već na svijetu. Ko je lažljivac osim onoga joji odriče da Isus nije Hristos? Ovo je antihrist, koji se odriče Oca i Sina i na kraju, kao što čuste da će doći antihrist – i sad mnogi antihristi postaše…’
Učeni tumač Svetog pisma Mihailo, zapaža da u grčkom originalu ime ‘antihrist’ stoji uz određeni član, koji potpuno određuje ovo ime kao posebno lice, dok drugi ‘antihrist’ ne stoji uz određeni član i po tome se, kao i ‘mnogi’ razlikuje od njega. Ovi ‘mnogi antihristi’ su samo preteče ovog antihrista koji će se pojaviti uoči drugog Dolaska Hristovog i kraja sveta: oni kao da su ‘prototipovi’ svog ‘praoblika’ – budućeg jedinstvenog i individualnog antihrista. Oni su nosioci duha antihristova i njihov je zadatak da pripreme odgvarajuće tlo za njegov dolazak, da stvore pogodne uslove za njegovo pojavljivanje u svetu. Ove preteče antihristove rukovode onim setskim procesom koji je sv. apostol Pavle nazvao ‘otpadom’. Suština ovog procesa sastoji se u sve većem odstupanju hrišćanskog čovečanstva od verodostojnog, nepokolebljivog jevanđelskog učenja, u zameni jevanđelskih zaveta drugim idealima.