Moglo bi se smatrati da ljudi koji sebe smatraju srećnim redovno dobijaju na lutriji. Možda srećnici poseduju neku specifičnu vrstu psihičkih sposobnosti koje im pomažu da predvide dobitne brojeve?
Profesor psihologije dr Ričard Vajzman i njegov saradnik, dr Piter Haris sa univerziteta u Saseksu, sproveli su masovni TV eksperiment. Javno su zamolili sve koiji planiraju da kupe tikete, da odgovore na upitnik čiji je cilj utvrditi jesu li oni srećni ili nesrećni ljudi. Brojevi koje su ispitanici odabrali su takođe analizirani. Postojale su male ali značajne razlike u odabranim brojevima, zavisno da li je osoba sebe smatrala srećnom ili nesrećnom. Određeni brojevi privlače srećne ljude, a nesrećni ih izbegavaju.
Profesor Vajzman je odabrao šest brojeva iz ‘srećne grupe’. Ukoliko su brojevi srećni zato što su ih odabrali srećni ljudi, onda bi njihova šansa da osvoje dobitak na lutriji morala biti velika. Na kraju se ispostavilo da ni jedan jedini ‘srećni’ broj nije izvučen. Kada su učesnike eksperimenta upitali kako su prošli na tom izvlačenju, pokazalo se da srećnici nisu imali ništa više sreće od nesrećnika. Međutim, srećni pojedinci ispoljavaju daleko veće očekivanje dobitka, pa su, zahvaljujući tome, dvostruko ubeđeniji da će i osvojiti nagradu. Kod nasumičnih i nepredvidljivih događaja kao što je lutrija, takva očekivanja su potpuno besmislena. Ipak, to je ukazalo istraživačima na jednu značajnu karakteristiku psihološkog profila srećnih ljudi.
Optimizam srećnih ljudi je neograničen – toliki, da poprima formu onoga što psiholozi nazivaju pozitivna obmana. Iako je reč o samoobmani, to je veoma dobra karakteristika jer nagoni čoveka da se ne prepušta očaju i depresiji, već da pokušava i dalje. Naravno, teško da će i najsrećniji od nas dobiti premiju na lutriji ukoliko ne popuni tiket i uplati ga. I u mnogim drugim oblastima života, pozitivna i optimistična očekivanja značajno povećavaju izglede da će i krajnji rezultat biti pozitivan. Ne kaže se zadžabe: ‘Svako je kovač svoje sreće’.
