Možda Ste Bili Veliki Carevi. Verovanje u reinkarnaciju više nije privilegija lamaizma, hinduizma, budizma, već i našeg zapadnog sveta. Sve je više ljudi ubeđeno da trenutno proživljavaju jedan od brojnih života i da će ih biti još. Samsara, ili točak sudbine u koji veruju Tibetanci, predstavlja neprekidni ciklus smrti i ponovnog rađanja.
Ponekad se ljudska duša reinkarnira kao životinja, biljka ili mineral. Zavisno od toga, šta po zakonu karme zasluži u prethodnom životu.
Na Zapadu, kategorija duše, bar u naučnim krugovima nije priznata. Postoji li onda duša ili ne? Dr Dankan Mek Dugal i dr Nils Olaf Jakobsen, izveli su zanimljiv eksperiment i ustanovili da ljudsko telo u trenutku smrti gubi između 21 i 70 grama težine. Da li je zaista toliko teška ljudska duša koja tada napušta svoje fizičko telo? Ipak, koliko vam se puta dogodilo da sanjate nešto, što vam se čini poznatim a nema nikakve veze sa vašim životom?
Ili, koliko puta ste na ulici susreli osobu za koju ste ubeđeni da je poznajete odnekud? Možda vam se dogodilo da gledajući slike predela i gradova u kojima nikada niste bili, osetite izvesnu bliskost, trunku podsećanja na nešto poznato?
Zagovornicima teorije reinkarnacije bi to bio jasan pokazatelj da se radi o sećanjima iz nekog od vaših prošlih života. Od 1954. godine, tačnije od objavljivanja knjige Morija Bernštajna, američkog hipnotizera-amatera: ‘Potraga za Brajdi Marfi’ – gde se opisuje sećanje Virdžinije Tajg na jedan od prethodnih života iz XVIII veka, preko radova dr Helen Vombah, Džejmsa Herberta Brenana i drugih, interesovanje za reinkarnaciju pa samim tim i regresiju se ne smanjuje.
Iskustva istraživača ove oblasti govore, da se čovek obično priseća isključivo lepih trenutaka iz prošlosti. Čak i u svesnom stanju, malo je onih koji pamte ružne doživljaje iz detinjstva, na primer. Uglavnom, ljudska svest potiskuje neprijatna iskustva. Slično je i tokom regresije. Osoba se najpre suočava sa traumatskim doživljajem sopstvene smrti. U početku, čovek odbija da tokom regresije ponovo prođe kroz takvo iskustvo. Potrebno je nekoliko seansi da bi se taj doživljaj prihvatio, baš kao i ostala neprijatna iskustva iz prethodnih života. A mogu li se dokazati prethodni životi pojedinaca?
Hipnotizer Džo Kiton, započeo je 1978. godine seriju eksperimenata sa 57-godišnjom domaćicom iz Liverpula. Eksperimentu su prisustvovali jedan psiholog, istoričar i novinar. Tokom hipnotičke regresije, žena se, vraćena u jedan od svojih prethodnih života, predstavila kao Nel Gvin (slika levo). Pominjanje ovog imena, izazvalo je zaprepašćenje i nevericu prisutnih. Naime, Nel Gvin, kontroverzna ličnost iz druge polovina XVII veka, u istoriji je zabeležena kao veoma poznata glumica i ljubavnica kralja Čarlsa II.
U početku, činilo se gotovo neverovatnim, da je Kiton, metodom slobodnog uzorka, od toliko drugih ljudi izabrao baš reinkarnaciju Nel Gvin. Psiholog, dr Džon Gudman, smatrao je da ‘Nel Gvin’ zapravo predstavlja čitav skup istorijskih ličnosti, o kojima je domaćica iz Liverpula mogla dosta da sazna iz raznih knjiga i magazina. Njena podsvest je pri tom, sve te informacije mogla uobličiti u celinu i rekonstruisati ozloglašeni karakter istorijske Nel Gvin.
Ali, kako je eksperiment napredovao ovo objašnjenje je sve teže moglo da se prihvati. Naime, provere su pokazale da ispitanica ne samo da ne poseduje određen stepen obrazovanja i intelektualne sposobnosti, već u svesnom stanju gotovo ništa ne zna o istorijskim činjenicama vezanim za XVII vek i ličnost poznate glumice i kurtizanae.
