Da li je postojao Božanski Raj?

I bi svetlost… dan prvi…
… I stvori Bog čoveka po obličju svome, po obličju Božijem stvori ga; muško i žensko stvori ih … I bi veče i bi jutro, dan šesti…
… I nasadi Gospod Bog vrt u Edemu na istoku, i ondje namesti čoveka kojega stvori…
… Ali zmija beše lukava mimo sve zveri poljske, koje stvori Gospod Bog, pa reče ženi: je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakoga drveta u vrtu?…
… I gospod Bog izagna ga iz vrta Edemskoga da radi zemlju od koje bi uzet…

‘I nasadi Gospod Bog vrt u Edenu na istoku; i onde namesti čoveka kojega stvori’ (Knjiga postanja 2:8). ‘A voda tecijaše iz Edena natapajući vrt, i odande se dijeljaše u četiri reke.Jednoj je ime Pison, ona teče oko cele zemlje Evilske, i tamo ima zlata. I zlato je ove zemlje vrlo dobro; onde ima i dragog kamenja oniksa. A drugoj je reci ime Geon (Gihon), ona teče oko cele zemlje Huske (Etiopija). A trećoj je reci ime Hidekel (Tigar), ona teče ka Asirskoj. A četvrta je reka Efrat (Eufrat). (Knjiga Postanja 2:10-14).
Prva knjiga Mojsijeva, koja se zove Postanje, škrta je i istovremeno obilna u opisu, uverljiva je u božjoj dobroti i kasnijoj kletvi za dvoje neposlušnika, isto tako i krajnje zagonetna u ove prve tri glave koje označavaju početak svemira, sveta, biljaka, životinja, ljudi i Biblije. Gde se nalazio taj Edemski, ili Edenski, kako ga bolje znamo, vrt u kome je čovek blagosloveno provodio svoje prve dane na Zemlji? Kakva je to bila voćka koja je rasla na drvetu života i na drvetu od znanja dobra i zla?
Da li su to bila dva ili jedno stablo, i koje su to četiri tajanstvene reke koje ističu iz jednog izvora i jednog toka u raju zemaljskom? Konačno, da li je povodljivi Adam baš morao tako bedno da skonča i da svoj budući hleb stvara znojem lica svog, a da mu zemlja uzvraća trnjem i korovom, a naša pramajka Eva da prenosi svim svojim kćerima muke u trudnoći i na porođaju? Čarls Darvin i njegov prethodnik, po shvatanjima živog sveta, Žan Baptist Lamark jednostavno bi tada svemu tome rekli – ne. Crkveni krugovi, upinjali su se da dokažu da je Biblija u svakom slučaju u pravu. Mnogo pre pokušaja nauke da se suprotstavi religioznim tumačenjima, izvesni nadbiskup Ašer iz Irske izjavio je 1654. godine da iz pažljivog proučavanja Starog zaveta može da se zaključi kako je svet nastao 4004. godine pre naše ere. Taj datum je ceo naredni vek unošen u sva izdanja Biblije. Kasnije se na nadbiskupa Ašera oštro obrušio biskup Lajtfut zbog nepreciznosti u proračunavanju. Svet je po njemu stvoren 23. oktobra 4004. godine stare ere, tačno u devet časova pre podne. Po tome je Stvoritelj načinio čoveka 28. oktobra iste godine.
Samo godinu dana posle objavljivanja Darvinove knjige ‘O poreklu vrsta’ na pokrajinskom saboru u Kelnu izdat je dekret protiv evolucionističke nauke: ‘Praroditelji su bili direktno stvoreni od Boga. Izjavljujemo da je Svetom pismu i hrišćanskoj veri sasvim suprotstavljena nauka onih koji tvrde da je čovek, što se tiče tela, nastao spontanim razvojem i oblikovanjem od nekog nižeg bića, koje se stalno razvijalo dok nije poprimilo sadašnju ljudsku narav’.