Iako mnogi novinari u svojim tekstovima nisu krili sumnje u istinitost doživljaja holivudskog kamermana, ostaje činjenica da su njegovu priču potvrdili i papuanski domoroci.
U jednom drugom delu naše planete, u nepreglednim močvarama kongoanske provincije Ubangi, sudeći prema brojnim izveštajima pripadnika lokalnih pigmejskih plemana, živi nepoznata neman po imenu – M’kele M’bembe. Mnogi istrazivači i kriptozoolozi, koji su tragali za njom, smatraju da se radi o pretpotopnom stvorenju čudovisnih telesnih karakteristika. Oni koji su ga navodno videli slažu se da je veličine dinovskog slona, da ima dug, smeđesiv i savitljiv vrat i da mu se telo završava dugim mišićavim repom, nalik krokodilskom, ali mnogo većem i znatno pokretljivijem.
U augustu 1981. godine, engleski je biolog dr Roy P. Mackal bio na celu naučne ekspedicije, koja se odvažila krenuti u potragu za kongoanskim čudovištem. Ekspedicija nije ispunila očekivanja. Tačnije, M’kele M’bembe nije viđen, ali su snimljeni brojni zagonetni tragovi po kojima se moglo zaključiti da u prašumskim močvarama postoje dve džinovske nemani – jedna, koja bi mogla biti preistorijski saurus i, druga, koja bi mogla biti džinovski gmaz neverovatnih dimenzija!
Iz istorije traganja za misterioznim džinovskim životinjama što žive u nepristupačnim predelima Afrike, saznajemo da dr. Mackal nije jedina osoba, koja se upustila u avanturu zvanu M’kele M’bembe. Za njim je 1919. godine tragao i veteran brtanske armije Laster Stevens, koji je smatrao da se u močvarama Konga uistinu skriva – brontosaurus! U neverovatnu avanturu, Stevens je krenuo sa svojim psom Ladyem i grupom unajmljenih nosača. No, ubrzo je nestao i o njemu se više nikada ništa nije čulo.

U poslednjem izveštaju koji je poslao, veteran britanske armije kaže da je video neobičnu močvarnu životinju, koja je ‘deset puta veća od slona’, te da ju je uspio snimiti. Što se dalje dešavalo s nesretnim Stevensom, nikada nije razjašnjeno. M’kele M’bembe, po svoj prilici, nije usamljena pojava na Crnom kontinentu. Nekoliko godina nakon nestanka Lastera Stevensa, stanovnici jedne nepristupačne oblasti u Kamerunu, izvestili su vlasti da ih teroriše neko čudoviste, koje je ‘jednim udarcem džinovskog repa u stanju da ubije odraslog nilskog konja’.
Poslednjih su godina monstruozne nemani viđene i u drugim krajevima sveta. Kinezi izveštavaju o pojavi grozomornog vodenog monstruma u jezeru Tung-Ting, koje je do sada odnelo više života, kao i o viđenju ‘najmanje gve džinovske zmije’ na površini jezera Tjanzi, blizu korejanske granice. I jedno i drugo jezero su kraterskog porekla i na nekim mestima su duboka više od dvesto metara.
Na tibetanskoj visoravni, koja se prostire na nadmorskoj visini između tri i četiri hiljade metara, bezbrojna jezera još uvek nisu naučno istražena. Gore, na njihovim obalama, ne postoje gradovi i luke, a njihovom mirnom površinom ne jedre jedrenjaci, niti plove brodovi. Sve je pusto već hiljadama godina i samo, ponekad, na njihove obale navraćaju tibetski nomadi sa svojim stadima golemih jakova. Upravo su oni 1991. godine i izvestili kineske vojne vlasti da se u jednom od jezera pojavilo čudovište ‘veliko kao kuća’. Čudovište ima dugačak vrat i zmijoliku glavu. Krajnje je agresivno i već je jednom napalo nomade, ubivši nekog Tibetanca i odvukavši u jezerske dubine jednog jaka.
I australijsko jezero Baters ima svoju neman, koja se viđa još od daleke 1821. godine. Neman je dobila ime Bunyip, a obično je opisuju kao veliku dlakavu životinju dugog vrata, glave slične psećoj, živahnih očiju i zakržljalih ušiju. Godine su 1847. domoroci Marambidzi, koji nastanjuju to područje, pokazali naučnicima jednu lobanju, tvrdeći da je pripadala jednom od čudovišta iz jezera Baters. Analiza, međutim, tu tvrdnju nije potvrdila, jer su eksperti utvrdili da se, možda, radi o glavi ždrebeta ili, pak, o deformiranoj glavi nekog teleta!
S vremenom je Bunyip postao ime za sva čudovista koja su se pojavljivala u jezerima, rekama i močvarama Australije. Čak i za monstruozno stvorenje ‘s glavom mačke, vratom kornjače i repom koji podseća na bodlje bodljikavog praseta’, što je 1960. godine viđeno u jednom od parkova Sidneja. Hronika pojavljivanja australijskih čudovista, međutim, znatno je duža i dramatičnija…
Godine 1848. u reci Eumerala, u Victoriji, viđeno je stvorenje, koje je imalo glavu kengura i dugačak vrat s ogromnom grivom. Domoroci su kazivali da čudovište poseduje natprirodne moći i da svoje žrtve hipnotizira i uvlači u usta kao ‘pećina velike čeljusti’.