Zadivljujuće je koliko se informacija može pohraniti u običnom ljudskom mozgu koji, povrh svega, još i nije sasvim zdrav. Do sada nije osmišljena prihvatljiva teorija koja bi objasnila kombinaciju talenata i nedostataka koje poseduju savanti. Inače, savantizam je šest puta češći kod muškaraca nego kod žena, što se poklapa i sa statistikama o zastupljenosti autizma. A evo priče o nekoliko danas najpoznatijih svetskih savanta..
Kim Pik je verovatno najpoznatiji svetski savant – upravo on bio je inspiracija za ‘Kišnog čoveka’. Rođen je 11. novembra 1951. u Solt Lejk Sitiju, SAD. Do četvrte godine nije prohodao, a i dan-danas ne može sam da otkopča dugme, dok mu je IQ – svega 73. Međutim, počeo je da čita već sa 16 meseci i zauvek pamti čak 98 procenata pročitanog! Interesatna je njegova tehnika: levu stranu čita levim okom a desnu – desnim, tako da istovremeno ‘prelazi’ dve strane, što traje samo 8-10 sekundi. Do sada je napamet naučio sadržaj 12.000 knjiga. Kim može da izračuna dan u nedelji za svaku godinu za koju ga pitaju. Pročitao je 9.000 tomova specijalne literature, uključujući i redove vožnje po celom svetu, kao i telefonske imenike i adresare nekoliko američkih gradova.
Pik je takozvani megasavant – jer su njegove genijalne sposobnosti izražene u mnogim oblastima: od istorije, književnosti i geografije, pa do brojeva, muzike i sporta, i – nije autističan, već je rođen sa anomalijom mozga. Sve ovo dovelo ga je ‘pod lupu’ stručnjaka NASA-e, pa je pre neku godinu bio podvrgnut seriji ispitivanja, uključujući kompjutersku tomografiju i magnetnu rezonancu. Prošlogodišnja studija potvrdila je da pati od FG sindroma, koji izaziva fizičke anomalije kao što je hipotonija (mala mišićna masa) i makrocefalija (abnormalno velika glava). Uz to, u njegovom slučaju prisutna je i parcijalna agenezija – nedostatak skupa nerava koji povezuju dve moždane hemisfere (zato se spekuliše da su se njegovi neuroni sami ‘snašli’ i napravili drugačije međusobne veze, pa otud neverovatni kapacitet memorije). Pre neku godinu počeo je da svira klavir, koliko mu to dozvoljavaju njegova fizička ograničenja.
Ričard Vouro rođen je 14. aprila 1952. u Njuportu, Škotska. Kada je imao tri godine, utvrđeno je da je ‘umeren do teško retardiran’, da bi kasnije dijagnoza bila promenjena u – autizam. Nije naučio da govori sve do 11. godine, a posle operacije katarakte oštećen mu je vid. Čim je naučio da hoda – počeo je da crta na školskoj tabli, što je zadivilo nastavnika umetnosti. Prvu izložbu imao je sa 17 godina u Edinburgu. Početkom 1970-tih jednu od njegovi izložbi otvorila je Margaret Tačer, koja je tada bila ministar obrazovanja. Do 1977. njegova slava stigla je u SAD, a 1983. dokumentarac koji je snimljen o njemu ‘With Eyes Wide Open’ – Širom otvorenih očiju, proslavio ga je u čitavom svetu. Svoje slike Vouro je radio neobičnom tehnikom – vosak-ulje-krejon. Nije koristio modele, već je slikao na osnovu prizora koje je video tek usput – na primer – u knjigama ili na televiziji. Njegova fenomenalna memorija omogućavala mu je se seti gde je nacrtao svaku sliku i da kaže tačan datum nastanka. Pejzaži i slike mora puni su detalja i dramatičnih prizora intenzivnih boja. Do 2002. prodao je preko hiljadu slika, i imao više od sto izložbi. Umro je od raka pluća, 2006.
