Ima još fantastičnih posledica efekta Delpas. Ako se besmrtno energetsko telo čoveka izgrađuje procesom mišljenja, tada po tome, sve religije sveta postaju besmislene! Čovekovo spasenje krije se u čuvenim Dekartovim rečima: Cogito, ergo sum – Mislim, dakle postojim.
No, to nikako ne znači da se time favorizuje samo znanje, a moral ostaje nevažan. Zle misli slabe čovekov duh – ne odmah, već vremenom, jer deluju destruktivno na njega. Previše dragocene energije troši se na osvetu, mržnju, gramzivost, sujetu i slično. osim toga, ako je psinergija oblik energije čiju organizovanost diktira duh, onda se i ona verovatno ponaša i po moralnim normama. Jedino čovek razvija etiku kao vrhunski vid kolektivne svesti. Evoluciju svog duha možemo unapređivati samo na jedan način_ ako slobodu odlučivanja koristimo za to da budemo razboriti, jer time pružamo šansu i drugima – a život u zajednici je sudbina svakog čoveka.
Ljudski duh je ne samo slobodan u odluci da misli one misli koje sam želi – on može i sam odlučiti da li će biti besmrtan ili ne. Ako odluči da pomaže slabijima, odlučiće se ne da im da gotova sredstva za život, nego da ih edukuje – dakle, još više duhovno unapredi. A žudnja za znanjem i istraživanjem – ljudska radoznalost – goni čoveka još od postanka na silovit duhovni razvoj i spektakularna otkrića. Čovekovi instinkti ne zadovoljavaju se samo obezbeđivanjem hrane, skloništa i potomstva. Dakle, postoji viši smisao čovekovog istraživanja, a to je izgradnja psinergije da bi se produžila njegova egzistencija i posle telesne smrti, u bilo kojoj dimenziji. Čovekova najveća želja je da bude besmrtan, zato je i postao misaono biće.
I u ovakvoj situaciji postoji jedan neoprostivi greh koji sprečava besmrtnost, a to je greh prema duhu. Pojmovi kao rasipanje, neodgovornost, traćenje energije, talenta i prilika i dalje ostaju aktuelni, ali se ovde odnose na misao. Odreći se mišljenja, kreativnosti, ideja i mašte isto je što i odreći se besmrtnosti.