U današnje doba, priču o Zavetnom Kovčegu više ljudi poznaje zahvaljujući filmu Stivena Spilberga – Indijana Džons i Zavetni Kovčeg, nego iz originalnog izvora – Starog Zaveta. Dve velike religije sveta – hrišćanstvo i judaizam, smatraju da ova knjiga sadrži istinske reči Boga. Zavetni kovčeg zaista poseduje smrtonosnu i razarajuću božiju silu, oružje koje će protiv svojih neprijatelja upotrebiti oni koji ga poseduju. Nažalost, osim Biblije ne postoje nikakvi drugi nagoveštaji, mape, tragovi koji bi se mogli selditi, niti drevni ostaci ili fragmenti.
Ako se poslužimo isključivo informacijama iz Biblije, možemo li ih iskoristiti da shvatimo šta je Zavetni Kovčeg zaista predstavljao? Može li se napraviti drugi, makar u umanjenom obliku, uz pomoć supstanci i tehnologija dostupnih tokom biblijskog perioda?
Zavetni Kovčeg je bio mašina dizajnirana, stvorena i upotrebljena u specifične svrhe. Danas je koncept koji se krije iza priče o kovčegu razumljiv, ali je u vreme njegovog nastanka bio daleko od sposobnosti tadašnjih ljudi da shvate njegovu suštinu. Za biblijske ljude to je bio predmet koji izaziva strahopoštovanje. Kako je Artur Klark napisao: ‘Svaku previše naprednu tehnologiju je teško razlikovati od magije’. Oni koji su svojim očima videli Kovčeg, bili su zaista uvereni da je božija moć ukradena sa vrha svete planine i da sada počiva unutar zlatnog Hrama, podređena ljudskoj volji. Što je, u neku ruku, upravo ono što se i dogodilo, iako ne baš na način kako je opisano u Bibliji.
