Pošto je u pitanju već godina 1389. kada lokalni biskup od Troja potvrđuje da je to ‘vešto obojen falsifikat’, postavlja se pitanje – gde se Sveti pokrov od tada nalazio i kako je dospeo u Francusku?
Deo odgovora daje Karer-Brigs govoreći o manastiru Sv.Dimitrija na Savi, za koji se danas veruje da se nalazio negde u Sremu, i kaže da su pokrov i gral jedno vreme čuvani u njemu!
‘Sveto lice iz Laona’, jedan poznata katolička ikona, potiče iz tog vremena i ovih krajeva, ali je, nema sumnje, slovenskog i pravoslavnog porekla, jer se na poleđini nalazi natpis ‘Obraz Gospodin na ubruzje’. Ikona je, po autoru knjige ‘Sveti pokrov i Sveti gral’, slikana prema originalnoj tkanini.
Noel Karer-Brigs takođe pominje i jednu od najslavnijih predstava Hristovog pokrova, fresku Belog anđela iz manastira Mileševe, naslikanog 1235. godine, kada je kralj Vladislav podigao manastir kao svoji zadužbinu. Plaštanica je u to vreme trebala da bude u sremskom Sv.Dimitriju, ali je interesantno da baš Beli anđeo iz Mileševe upire prstom u pokrov, i kao da svojom veličanstvenošću nagoveštava da se relikvija nalazi upravo tu, i da je u pitanju originalno platno, za razliku od mnogobrojnih imitacija koje su u to vreme lutale Evropom.
Takođe je zanimljivo da su u manastir Mileševu neposredno nakon toga, već 1236/37. godine, prenete mošti najvećeg srbskog svetitelja Save, pa nije isključeno da su se jedno vreme sveti Sava, pokrov i gral nalazili pod budnim okom mileševskog anđela.