Po pravilima konjskih trka, u Velikoj Britaniji se za sada diskvalifikuju konji koji su ‘veštački’ stvoreni, ali pošto su prva evropska ždrebad iz epruvete oždrebljena u Njukaslu, svet koji je željan senzacija razmatra mogućnost da se dozvoli genetski modifikovanim i kloniranim konjima da učestvuju na trkama.
Stotine vlasnika ljubimaca u Americi požurili su da daju tkiva svojih mačaka i pasa u banke tkiva s nadom da će jednog dana moći potrošiti hiljade dolara da ih kloniraju. U laboratorijama za konzerviranje ugroženih vrsta u Indiji imali su nameru da kloniraju azijskog miša istom tehnikom koja je korišćena za stvaranje ovce Doli. Zvaničnici kineske firme koja je klonirala jarca Jong Janga kažu da su dobili ponude za kloniranje stoke vredne 150 miliona funti. Kina tvrdi da je već klonirala 47 vrsta biljaka.
Japanci su 2001. godine klinički testirali postupak za uzgajanje ljudske kože kako bi unapredili položaj Japana na tržištu kloniranih ljudskih tkiva. Australijska javnost se pobunila kada su jedne novine obelodanile da su naučnici 1999. godine tajno proizveli embrion koji je bio delom ljudski, a delom svinjom!
Profesor Zavos, američki ekspert za sterilitet, vodi međunarodni projekat kloniranja ljudskog bića, a u američkom Kongresu je izjavio da se 700 ljudi prijavilo za učešće u projektu. U Papua Novoj Gvineji dve žene su se ponudile da budu surogat majke za klon 84-godišnjeg Australijanca koji je u mladosti operisao prostatu i zbog toga nije mogao da ima decu.
Alan Rok, Ministar zdravlja u Kanadi 2000. godine, pokušavao je da spreči kanadske naučnike i druge zainteresovane za ljudsko kloniranje da odlaze u zemlje gde ono nije zabranjeno. Pripadnici jedne sekte u Kaliforniji (Realijanci) stvorili su projekat ‘Drugi dolazak’ kako bi prikupili donacije za navodno kloniranje Isusa hrista iz DNK za koji veruju da se nalazi na svetim relikvijama, mada je poznato da je za kloniranje potrebna cela ćelija, a ne samo DNK. Otkako je stvorio ovcu Doli, doktor Jan Vilmut (slika levno sa ovcom Doli) nije klonirao nijednu životinju i radije se vratio u laboratoriju gde pokušava da razjasni osnovne biološke principe nukleusnog transfera.
Njegova firma ‘PPL therapeutics’ i dalje je vodeća svetska firma u tehnologiji kloniranja među brojnim takmičarima širomsveta. Prijavila je neka dostignuća koja su proglašena ‘poslovnom tajnom’, tako da su tehnički detalji i dalje nedostupni.

Svi eksperimenti posle Doli bili su zasnovani na istoj tehnici nukleusnog transfera uz male izmene. Naime, uzima se ćelija životinje donatora i sjedinjuje s jajnom ćelijom iz koje je uklonjen nukleus. Rezultat je ćelija u kojoj su svi geni životinje donatora, a ne kombinacija majčinih i očevih gena kao kod normalne oplodnje.Deobom takve ćelije nastaje embrion koji se implantira u surogat majke. Rezultat je klon, to jest, novo biće koje je genetski bukvalno identično donatoru. Ali…
Ono što je posebno interesantno kod Doli jeste to da je ćelija donatora stvorena iz ćelije vimena neke ovce. Ta ćelija je prošla čitav proces transformacije, od neformirane embrionalne ćelije do potpuno zrelog diferenciranog dela vimena ovce genetički programiranog da obavlja sve funkcije ćelije vimena (koje su naravno drugačije od funkcija ćelija mozga ili krvi). Za vreme kloniranja, ćelija je nekako vratila unazad svoj genetički sat i ponovo postala embrionska ćelija. Kako? To ni oni koji su stvorili Doli ne znaju!
Mnogi istraživači se pitaju da li su Dolini ‘roditelji’ u stvari pogrešili verujući da ćelija donator potiče iz vimena. Eksperimenti koji su sprovodeni po Dolinom rođenju potvrdili su da je u pitanju ćelija vimena i da su Dolini telomeri (‘kapice’ na krajevima hromozoma) kraći nego što je normalno za ovcu njene starosti – to ukazuje da je ona biološki bila stara šest godina kada je rođena! Kraći telomeri su znak starenja ćelija, pa iako Doli izgleda zdravo i bez problema se jagnji, još ne znamo kakve će posledice prerano starenje imati na klonirane životinje. U međuvremenu, u drugim eksperimentima sa kloniranjem korišćene su embrionalne ćelije jer ih je mnogo jednostavnije reprogramirati. Neki drugi istraživači ispituju koje ćelije odrasle osobe mogu da budu klonirane.
Pored prirode ćelije donatora postoje i drugi veliki problemi. Tako je bilo potrebno 227 pokušaja da bi se klonirala Doli, a stopa uspeha nije porasla više od 2 odsto. Mnogi klonirani embrioni su pobačeni, a oni koji se rode živi često ubrzo uginu. Prežive često abnormalni – najčešće suviše porastu ili im je hemijski sastav krvi nepravilan. O tome istraživači nerado govore, ali ne mogu da sakriju da im se to redovno dešava. U slučaju kloniranja ljudskog bića, to podrazumeva na desetine, možda stotine, smrti, ubistava i nakaznosti…
U julu 1998. godine, Teruhito Vakajama je povratio nade onih koji se bave kloniranjem jr je stvorio Kumulina, prvog kloniranog miša na univerzitetu na Havajima. Vakajama je koristio specijalnu tehniku – pomoću injekcije je uveo nukleus donatora u praznu jajnu ćeliju. Taj postupak je izuzetno težak, te je posle toga ponovljen svega nekoliko puta. japanski naučnici su 2000. godine uslpeli da kloniraju svinju. Verovalo se da to neće moći skoro da se uradi jer su embrionisvinje veoma nepodesni za ovaj postupak, ali ipak… Pored ovaca, do sada su samo goveda, svinje, jarci i miševi klonirani do nivoa da ugledaju svetlost dana. Naučnici iz Neksia Tehnolodžisa iz Montreala su 2000. godine objavili rođenje Vebstera i Pitera, dva klonirana jarca koji nose gene pauka sa proteinom za svilu! Ideja je da njihove ženke dobiju mlade čije će mleko imati svileni protein od koga bi se prele lagane, ali veoma jake niti za upotrebu u hirurgiji, za neprobojne prsluke ili za delove mašina !
Niko do sada nije klonirao zeca, iako je lako dobiti žive embrione. Majmuni Neti i Dito su klonirani iz embrionskih ćelija na medicinskom fakultetu u Oregonu 1996. i 1997. godine. U međuvremenu očekuje se i prva klonirana ptica. Američka kompanija Avigeniks iz Atine u Džordžiji razvija klonirane ptice zato što bi jaja bila izvanredan izvor terapeutskih proteina.