Nauka još uvek traži odgovor: da li na našoj pleneti u današnjem dobu žive preistorijske nemani?! Najpoznatija čudovišta su:
Nessie (škotsko jezero Loch Ness);
M’kele M’bembe, živi u močvarama kongoanske provincije Ubongi;
Manipogo (kanadsko jezero Okangana);
Champ (jezero Champlain na granici Kanade i Sjedinjenih Država);
Selma (norveško jezero Seljord);
Issie (Japansko jezero Ikeda);
Kusie (japansko jezero Kucharo);
Alakali (američko jezero Alkali);
Illiamna (jezero Illiamna na Aljasci);
Na čemu švedski naučnik Jan Sundberg zasniva svoje uverenje da u škotskom jezeru Loch Nessu egzistira nepoznata vrsta velike jegulje?
Ribe u tom jezeru su malobrojne, pa naučnici smatraju kako ne bi mogle izdržavati proždrljiva čudovista veća od dve tone. Pa, i pored toga, naklapanja o mogućoj prirodi jezerskog monstruma variraju od objašnjenja o džinovskoj vidri do mogućeg preživelog dinosaura.
Nessie se obično opisuje kao zastrašujuća nakaze – pola zmija, pola dinosaur!
Zahvaljujući hipotetičnoj, ali u svetu sve popularnijoj Nessie, škotsko jezero Loch Ness, postalo je prava turistička atrakcija. Na njegovim nepristupačnim obalama podignuto je mnogo turističkih objekata i pansiona, ali je zasigurno najpoznatija građevina – srednjovekovni dvorac Urquhart smešten negde, na sredini severne obale. To nije nikakvo čudo, jer su se upravo iz Urquharta najčešće prijavljivala viđenja tajanstvenog jezerskog čudovišta.
Nessie iz Brosna – Jezerima u kojima se, navodno, pojavljuju neobična čudovišta, pridružilo se još jedno rusko jezero. Jezero se zove Brosno, a na njegovoj je površini snimljeno stvorenje džinovskih dimenzija.
– Bilo je ogromno – kaže jedan očevidac iz seoceta Benjok na obali jezera, 400 kilometara severozapadno od Moskve. – Vidio sam glavu kao u ribe i telo dugo, kao u zmije!
Zmaj sa Sunda – Ako je suditi prema pričama lokalnog stanovništva s pacifičkog ostrva Sunda, tamo se poslednjih decenija pojavljuje džinovsko čudovište, koje podseća na legendarnog zmaja. Ostrvljani ga nazivaju ‘Boeaja darat’, kopneni krokodil, a od njegovih nasrtaja više niko nije siguran, pogotovo ne svinje i jeleni, mada je u nekoliko navrata napadao i ljude!
Svaki put kada su se mornari, na morima ili jezerima, susretali s ogromnim nepoznatim životinjama, oni su u njima videli veliko vodeno čudoviste. Istorija toga misterioznog stvorenja, najsličnija je detektivskim pričama i obiluje tragičnim i zabavnim slučajevima i zgodama, do krajnosti protivrečnim tumačenjima i majstorski urađenim falsifikatima.
Indiosi iz peruanskog sela Quimvilca, na severu Anda, žale se da im poslednjih godina čudovište zmijolikog srebrnastosjajnog tela, dugog desetak metara, koje u noćima punog meseca izlazi iz obližnjeg ledničkog jezera, napada i proždire ovce. I ne samo to, u junu 1997. godine, napalo je grupu seljaka i tom prilikom ubilo i u jezero odvuklo dvojicu nesretnika!
Nema nedvojbenih dokaza. Nema nalaza lobanja ili kostiju. Nema uginulih, zarobljenih i ubijenih. Nema grobova. Nema jasnih fotografija, niti autentičnih filmskih snimaka, ali se o divljem, snežnom čoveku, ipak, gotovo sve zna…
To je medved! Ne, majmun! Možda, čovek?! Ili odmetnuti razbojnik? Pustinjak koji je pobegao od ljudi i sveta? Poslednji neandertalac koji je zaostao na putu evolucije? Preživjeli gigantopek iz trećeg roda primata, koji je davno iščezao, dok su se dva reda razvila u dva smera – jedan u majmuna, a drugi u čoveka? Šta je, zapravo, snežni čovek? Da li uopšte postoji?
Takva sumnja ni najmanje ne postoji kod Tibetanaca, Kašmiraca, Nepalaca ili prostodušnih himalajskih vodiča Sherpasa. Postoji u njihovim verovanjima, sagama, mitovima i legendama, ali i u čestim uzbudljivim kazivanjima oko vatre, dok sede ispunjeni teskobama i dok žestokom himalajskom rakijom, koju nazivaju ‘arak’, razbijaju strahove i utoljuju žeđ. U tim je trenucima postojanje snežnog divljeg čoveka neupitno. On egzistira, on je tu, u hladnoj pomrčini, iza prve nepristupačne stene, čeka i vreba!
