Da bismo razumeli zbog čega su nacisti bili toliko opsednuti satanizmom i okultnim, neophodno je vratiti se u viktorijanski period. Krajem 19. veka, Nemci su, zajedno sa Britancima, bili opsednuti okultizmom. Bilo je to vreme kada se nijedna ugledna dama nie bi usudila da priredi večeru ili zabavu a da se tokom večeri ne prikaže bar jedna seansa sa medijumom i prizivanjem duhova. Vladalo je veliko interesovanje za svim što je povezano sa istočnjačkim misticizmom i prorocima okultnih religija kakva je, na primer, bila gospođa Helena Blavacka. Ona je verovala da su Evropljani potomci rase bića nalik anđelima, poznatih kao rasa Arijevaca. Tvrdila je da su Arijevci pomoću tajanstvenih psihičkih sila sagradili piramide u Gizi, podigli Atlantidu i mrežu gradova ispod Antarktika. Štaviše, njihovi potomci se kriju negde na Himalajima a njihov znak je svastika – drevni hinduistički simbol dobre sreće.
Ovi i mnogi drugi mitovi su detaljno opisani u naučnofanstastičnom romanu ‘Rasa koja dolazi’. Autor romana, Edvard Bulver-Liton pripoveda o čudnim ljudima koji se zovu Vril-Ja, stanovnicima unutrašnjosti Zemlje. Pomoću sile poznate kao Vril, ovi ljudi su ovladali fantastičnim moćima. Istovremeno, Vril je bila i sila koja je pokretala leteće tanjire.
Ovaj roman i njegov budalasti misticizam bi verovatno potonuli u mrak zaborava, da nije bilo Prvog svetskog rata. Po završetku rata, Nemačku su preplavili anarhija i ekstremistički političari, a vođe raznih kultova su se uključili u borbu za vlast. Najjače od svih bilo je okultno društvo Tule i njegova unutrašnja sekta – društvo Vril.
Društvo Vril je bilo poznato po orgijama kojima su, kako se verovalo, prizivali okultne energije. Orgije su služile i da se začnu deca ‘više rase’, koja će naseliti ratom opustošenu Nemačku. Govorilo se da tokom orgija žene opsedaju duhovi i da one u transu govore proročanstva. Ta proročanstva su primana sa vrhunskom ozbiljnošću. Najmračnija strana drušva Vril bila je njihova sklonost da žrtvuju malu decu. Decu bi prvo uboli u grudi, a zatim mu prerezali grlo. Na vrhuncu moći 20-tih godina, u Minhenu je nestalo na stotine dece.
Pretpostavljalo se da je većina nestalih ubijena na oltarima kulta, kako bi se prizvala energija Vrila. Možda ovo zvuči kao nešto u šta je veoma teško poverovati, ali ako se samo prisetimo šta su ti ljudi radili po koncentracionim logorima, kao i šta su nameravali da urade u Trećem Rajhu, onda je priča o žrtvovanju dece gotovo nezanimljiva.
