Amazonke (grčki: a-ne, bez; mazos-dojka), mitološki: ‘one koje nemajudojki’, legendarne hrabre stanovnice ženskih država u kojima se ne trpe muškarci. Mit o amazonkama je mogao nastati kaorefleksija dva faktora: prvo, pretpostavke ili činjenice da je čovečanstvo u svom razvoju prošlo kroz tri etape: heterizam, ginekokratiju i patrijahart i, drugo, realnog života žena u patrijahatu, odnosno njihove težnje ka čvrstom položaju u čistom postojanju.
Međutim, ova dva faktora se donekle poklapaju. Heterizam, kao pretpstavnjena ustanova zajedničkog braka u plemenu koje je uvek unižavala ženu nedostojnim odnosom muškaraca je neizostavna morao dovesti do pobune u njima. Oprobani osećaj srama, iskorišćavanja, samosažaljenja je bilo toliko da ginekokratija nije dovoljan odgovor i proizvod. Iz toga se moralo roditi nešto ratobornije, nešto kao amazonstvo. Počinjući ustankom, sa vojnim delovanjem ginekokratska epoha čuva vojni karakter, ali više odbrambeni, dok je amazonstvo zaista nešto što je moglo proizići iz pobune potcinjenih žena. Tek kasnijim nezadovoljstvom i osećanjem potčinjenosti od strane amazonstvom uniženih muškaraca bi mogla kao ublažavanje, vremenom naravno veće, nastati ginekokratija.
Kod ove pretpostavke nastanak amazonsva, odnosno mita o njemu se poklapa – i jedan i drugi faktor u sebi sadrže želju za moći, vladavinom, osvetom, na bilo koji način, pa makar i stvaranjem mita o ženama – ratnicama – moćnicama – vladarima, možda kao način davanja muškarcima – tiranima na znanje da žene nisu bezvredne i da i one mogu da vladaju. Kao razne varijante ove pretposavke javljaju se razne priče o nastajanju Amazonki:
■ bežanjem žena od svojih tiranina – muževa stvarane su čvrste ženske zajednice
■ nezadovljstvo žena svojim muževima stvaralo je potrebu za drugim partnerima. Muževi bi to okrili i pokrenuti ljubomorom na neki način bi naudili novom zadovoljstvu žena. One bi, povređene, napustile stari život i stvorile same svoj svet
■ javlja se i varijanta u kojoj je izvesna muška osoba, razumevajući nezadovoljstvo žena, njima ponudila drugi svet, bolji i lepši, ali ih je opet izneverila, što nas opet vraća na razočarenje koje su žene redovno doživljavale od muškaraca.
Sasvim suprotne priče o nastanku Amazonki, moglo bi se reći, su one koje kao razlog toga navode neophodnost, nagon za preživljavanjem, odnosno ostanak bez muškaraca, npr.:
■ muškarci su nastradali u ratu i žene su, primorane da se same snalaze, počele da preuzimaju i muške poslove (ipak se i ovde javlja neka vrsta osvete žena: kada im se pružila prilika, one su i ostale muškarce poubijale, videvši način da najzad ostvare svoja htenja i da žive bez svih poniženja).
■ smrću valdara koga nasleđuje ćerka stvara se država u kojoj žene imaju ista prava i moralna ograničenja kao i muškarci. Kao glavni izvor obrazovanja legenda o Amazonkama neki pisci navode i stari običaj plemena da žene i muškarci žive odvojeno, bar u prvoj godini braka; kao i mere holandskih adminisrativnih kolonijala, razdvajanje polova u plemenima da bi pleme doveli do izumiranja.
Ipak je u većini priča zajedničko to da vladavina žena ne traje dugo, odnosno da se uvek desi nešto što preokreće njihov svet ili bar dovodi do ublažavanja surovosti tog sveta:
■ smrću žene vladarke sve se vraća na prvobitno, tj. na ponovnu vlast muškarca
■ žene se polako zbližavaju sa muškarcima i prmajući ih za muževe, više nema pravog Amazonstva
■ muškarci druge zemlje porobljavaju žene, odnosno opet se ispoljava nepobitna nadmoć muškaraca
■ osveta potčinjenih muškaraca u vidu pobune u samoj zemlji, a najčešće sina vladarke ili neke važne ličnosti, gde se javlja i slabost žena
Ovo nas dovodi na prelaz amazonstva u ginekokratiju, kada muškarci vraćaju svoj položaj, svoje prave poslove, zadatke, ali gde se zadržava uticaj žene po pitanju nasleđa, radi sticanja srodstva i vladavine u zajednici, poštovanja itd.
Činjenica da se predanja o Amazonkama sreću širom sveta pokazuje da je ukupno čovečanstvo prolazilo kroz iste periode, odnosno da je položaj žena u vreme kada je mit stvaran bio svuda isti. Dakle, bilo da je nastao kao sećanje na stvarne periode čovečanstva ili kao refleksija stvarnog patrijahalnog sveta, mit o Amazonkama je pokrenut sličnim osećanjima i potrebama.
