Ovaj događaj se odigrao u sredu, 14. juna 1950. godine, oko 23 časa uveče, dok su se brodvejska pozorišta i bioskopi praznili, a ulice bile pune prolaznika. Odjednom, začuo se krik čoveka kojeg je u punoj brzini oborio automobil. Ležao je u velikoj lokvi krvi pod svetlima Tajms skvera. Saobraćajne nesreće događale su se i pre, ali ova je izazvala posebnu pažnju ljudi koji su se okupili oko nepomičnog tela. Nepoznati je bio staromodno odeven, imao je na sebi sivi sako s redom dugmadi na leđima, crno-bele kockaste pantalone i cipele s visokom štiklom. Nedaleko od njega ležao je na asfaltu crni cilindar.
Posle kratkog vremena, telo je preneto u mrtvačnicu, gde je policajac pretražio džepove poginulog ne bi li otkrio nešto po čemu će ga identifikovati. Na svetlu dana pojavili su se: bronzani novčići van opticaja, potvrda štale na Leksington aveniji na kojoj je pisalo da su za čišćenje i hranjenje konja plaćena tri dolara, u novčaniku je bilo i 70 dolara u starim novčanicama i nekoliko posetnica na kojima je bilo ime Rudolfa Fenca i poštanski pečat iz 1876. godine.
– I vi tvrdite – rekao je policajčev pretpostavljeni kada je video sve te neobične stvari – da je na sebi imao sivi sako, kockaste pantalone i cilindar? Bio je, znači, amskiran. Ali, onaj ko se maskira obično ne nosi u džepu novac van opticaja… Sve mi je to vrlo čudno…
– Jedino ako se ne radi o nekom glumcu koji je igrao u komadu iz XIX veka, a dokumenti iz 1876. godine valjda su mu bili potrebni zbog nekih scena na pozornici? – pitao se policajac.
– I vi mislite – reče inspektor – da je na ulicu izašao u tom kostimu?
– Ko zna, sa glumcima je sve moguće?