Bio je početak maja i vetar iz Afrike pretvarao je kritsko leto u vreli pakao. Na severu ostrva, putem koji vodi prema Belim planinama, odakle se po lepom vremenu može videti Kipar, pa čak i Peloponez, kretao se karavan mazgi. Ali, umesto da skrene prema unutrašnjosti, turistički vodič male grupe Engleza koja se tu našla 1927. godine, nastavlja puteljkom uz obalu. Jedan od putnika, po imenu Gatri, na to ga je opomenuo, a ovaj mu je odgovorio:
– Oprostite gospodine, ali mislio sam da biste voleli da vidite ‘senke’.
– Ne bih mario, ali u ovoj pustoši teško da ćemo ih naći -našali se Englez.
– Mislim sasvim ozbiljno – uvređeno mu je vratio vodič. Možete ih videti uveče, nedaleko odavde, kod ruševina dvorca Franko Kasteli.. To je staro venecijansko utvrđenje. Pre više od sto godina tamo su se borili Grci i Turci. Bila je to strašna bitka i od tada se ‘senke’ vraćaju svakog maja…
– I, šta rade? – upitao je Englez podsmešljivo.
– Bore se.Mnoge među njima su ubijene ili ranjene.
– Ah, da, vreme je da se malo odmorite, dragi moj Jami… u senci, naravno – podsmešljivo mu je rekao Englez.
Ipak, odmarajući se malo kasnije dok su logorovali, Englez je, posmatrajući zalazak sunca, razmišljao o tome kako su na tim prostorima, još od doba kralja Minosa, u bitkama tekli potoci krvi… Da li bi se nešto od tih događaja moglo odraziti kroz vreme, pitao se, i odlučio da sutra odu da vide to mesto duhova.
Rano, još pre zore, engleski turisti su krenuli na put. Ispitujući svog vodiča, saznali su da se ‘senke’ ponekad pojavljuju ujutro i da ih na Kritu zbog toga zovu ‘Drusoliti’ – Ljudi od rose. Englez Gatri, koji je bio inženjer po struci, nadao se da će, kada se vrati u London, imati šta da priča u svom klubu, a možda će i na Akademiji nauka održati predavanje o neobičnom meteorološkom fenomenu ili optičkoj varci, čiji će biti svedok i nepristrasni posmatrač.
Stigli su na plažu koja je vodila prema dvorcu još pre nego što se razdanilo. Vodič Jami je poterao mazge prema malom zalivu, gde je plaža bila potpuno ravna, a na kilometar daleko videli su se razrušeni zidovi strare tvrđave i toranje koji kao da će pasti. Seli su na pesak da popiju kafu, a Englez je nakon toga sa prijateljem krenuo prema citadeli, dok se treći Englez zamotao u ćebe i zapalio lulu. Jami je upravo skinuo tovare s mazgi, kada je najdnom povikao:
– Hej, vas dvojica! Tamo! Vidim ih – ‘senke’ idu prema vama!
Englez koji je ostao, snažno je mahao svojim drugovima, ali oni, izgleda, nisu ništa videli. Kada su se vratili, zbunjeno je ponavljao:
– Sada ih više ne vidim, ali siguran sam da nisam sanjao!
I dok su sva trojica u iščekivanju posmatrali ruševine, sa strane, oko tri stotine metara od njih, dolazeći s istoka, pojavila se duga povorka oružanih ljudi!
– Moj Bože, pa to je prava vojska! To nisu ni Turci ni Grci, pre bih rekao da su rimski legionari!
– Mislite li da smo u opasnosti?
– Ne! Pogledajte im noge kada ih podižu prilikom koračanja, kao da nestaju!
– Ja sam u Africi video mnogo slučajeva fatamorgana, ali ovako nešto nikada! Pogledajte! Lepo se vide kacige i oklopi, a ratnici su jedni viši, drugi niži… I koplja im svetlucaju!
– Moram to da vidim iz bliza!
Englez je tražio da mu vodič dovede konja, a da se nešto čudno događa, videlo se i po tome što su životinje bile jako nervozne. Na to mu je vodič odgovorio:
– Nemojte, ‘senke’ donose nesreću!
Nakon toga je Englez odlučio da se fantomskoj koloni približi pešice. nekoliko minuta kasnije, njegovi drugovi videli su da prolazi kroz kolonu, a da ničim nije poremetio njihove prozirne redove. Nekoliko puta je mahnuo rukom, i dalje usred legionara u hodu, dajući znakove da i on vidi fenomen s mesta ne kojem je stajao.
Sve je trajalo oko 15 minuta. Nakon toga su noge i trupovi prikaza postajali nevidljivi, i uskoro je od ratnika ostao samo po neki odblesak zraka izlazećeg sunca na koplju ili štitu.
Ovaj događaj svog prijatelja Gatrija i dvojice njegovih prijatelja, zabeležio je kapetan Džon Benet, engleski parlamentarac i ratni dopisnik Tajmsa. On je sakupio izjave većeg broja svedoka, koji su potvrdili da se taj fenomen u ovom divljem predelu Krita redovno javlja svake godine krajem proleća. Da bi se i sam u njega uverio, sledeće godine, 17. maja, na plaži u blizini dvorca Franko Kasteli podigao je logor sa još četvoricom žandara, koje mu je dodelio guverner ostrva. Sredstva su mu bila ogradničena, pa je logorovao samo do 30.maja, a za to vreme ‘Ljudi od rose’ nisu se pojavili. Tri dana nakon što je otišao, videli su ih ljudi iz susednog sela i opisali fenomen gotovo na identičan način kao što je to učinio njegov prijatelj godinu dana ranije.
Benet je zaključio da bi teško bilo poverovati da su svi svedoci lažovi, ili da jednako haluciniraju, a za privlačenje turista u to vreme na Kritu nisu baš mnogo marili. U to je ostao uveren pogotovo posle razgovora sa jednim popom koji je živeo sam u svojoj kućici kraj ruševina dvorca i dugo odbijao da bilo šta kaže o ‘Drusolitima’. Tek u poverenju, da ne bi ohrabrio praznoverne i dovukao reke znatiželjnika, konačno je ispričao Benetu da je ‘vojsku fantoma’ video više puta i da je o svemu obavestio i kritskog nadbiskupa. Onda je nadbiskup i sam došao i uverio se u istinitost fenomena. Potvrdio je da prikaze defiluju pod oružjem i da se ponekad jasno mogu ralikovati njihovi činovi i zastave, da se uvek pojavljuju na istom mestu, kreću istim pravcem i da uvek dolaze prilikom izlaska ili zalaska sunca.
Kapetan Benet ustanovio je da je i jedan od guvernera Krita, Psilakis, i sam video ‘senke’ još 1905. godine, a onda se dao na analizu jedne pretpostavke koja bi mogla da objasni ovaj fenomen. Da li bi prelamanje svetlosti u nejednako toplim slojevima vazduha moglo odnekud da prenese sliku neke folklorne priredbe? Teško, jer na Kritu se tada nisu održavale, Rodos je udaljen 300 a Afrika preko 600 kilometara, dok je plaža Franko Kosteli opkoljena Belim planinama visokim i do 2.500 metara. Da li je u pitanju optički fenomen koji nastaje usled pojave kapi rose u vazduhu prilikom izlaska ili zalaska sunca, zbog čega se i fantomski vojnici nazivaju ‘Ljudi od rose’? Možda, ali otkud onda odeća iz starog doba, kacige, štitovi, koplja… A za tumačenje da je reč o kolektivnoj halucinaciji, Benet nije našao nijedan dokaz.