Sledi detalj sačuvan u legendi lokalnog stanovništva koji se več vekovima prenosi u jednoj drevnoj epskoj pesmi. Legende koje se prenose usmenom predajom govore kako je ova zemlja jednom bila zavijena u neprobojnu tamu, a okolinu je zatresla zaglušujuća grmljavina. I digne se uragan neviđene snage, a zemlja bi prodrmana snažnim udarcima. Kad se sve smirilo, a tama se razišla, ispred očiju im se ukaže do tad neviđeni prizor. Usred spržene zemlje, blješteći na suncu stajaše visoka okomita konstrukcija koju se moglo videti i s udaljenosti od nekoliko dana putovanja. Konstrukcija je dugo vremena ispuštala neugodne zvukove koji paraju uho postepeno bivajući sve niža dok konačno nije u potpunosti nestala pod zemljom. Na mestu gde je stajala ostala je ogromna zjapeća uspravna ‘rupa’.
Uporedo sa iznošenjem činjenica, upoznaćemo vas i sa nekoliko odlomaka iz epa Olonkhoa koji čvrsto govore u prilog iznešene hipoteze zbog očite tehnološke prirode događaja opisanih u drevnim pričama. Iznenađuje da ljudi koji su prevodili i analizirali ove tekstove ovo nikad nisu primetili ili bilo što posumnjali. Započnimo sada s detaljnom rekonstrukcijom događaja pokušajem stvaranja celovite siike toga što je prethodilo i što se događalo za vreme katastrofe iz 1908. godine Prvi su za nadolazeću nedaću saznali šamani starosedelačkih plemena. Dva meseca prje eksplozije počele su se tajgom širiti glasine o nadolazećem ‘kraju sveta’. Idući od naselja do naselja, šamani su upozoravali ljude na ogromnu kataklizmu. Ljudi su počeli premeštati svoja stada iz viših područja Podkamennaye Tunguske u Nizhniayu Tungusku i dalje, prema reci Leni. Egzodus Evenka započeo jc odmah nakon suglana (okupljanja) svih klanova nomadskih plemena koja su se inače kretala blizu jedna drugih održanog u mesecu Teliatu – maju. Na tajnom sastanku starijih članova plemena odlučeno je da je potrebno promeniti smer njihovog cikličkog kretanja te da bi se klanovi u svom kretanju novim smerom trebali međusobno približiti. Zatim je obavljen veliki ritual na kojem je ‘Veliki šaman’ najavio ‘kraj sveta’: ‘Preci su ispričali kako su se morali maknuti iz svojih tradicionalnih područja. U njima nilko nije smeo ostati nakon meseca Teliata i za vreme meseca Muchima – juna, tako su rekli pre­ci… Ljudi iz viših predela želeli su posetiti Duliu… Niko to nije smeo učiniti’.
I tako su se nomadi poceli seliti na drugi kraj tajge… Poštujući neki unutrašnji osećaj i podržavajući, kako to obično biva, objave šamana, i divlje životinje su započele seobu. Ptice su odletele iz svojih staništa, labudovi su napustili jezera, a ribe su nestale iz reka. Ogromno područje tajge, površine od nekoliko desetaka hiljada četvornih kilometara ostalo je bez svoje faune. U opasnoj zoni ostali su samo oni koji nisu verovali rečima šamana. Sve ovo govori samo za sebe. Očito je da su šamani koji su ‘razgovarali s duhovima predaka’ dobili rana upozorenja o nadolazećem događaju. Životinje, ptice i ribe instinktivno su reagovale na nadolazeću opasnost, reagujući na negativne uticaje koji su dolazili od Zemljina pojačanog elektromagneiskog polja u ovom delu tajge.
Nakon proučavanja sadržaja epske pesme ‘Olonkhoa’ i razgovora s lokalnim lovcima i preostalim živim svedocima koji se sećaju ovog dalekog događaja, stiče se dojam da je tajanstveni kompleks razmešten po različitim delovima tajge i da se najvećim delom nalazi ispod zemlje.