Velika je razlika između proročanstva, vidovnjaštva i prekognicizma. Za proročanstvo osoba ne mora biti visoko senzibilna da bi primala poruke s određenog nivoa, ona je jednostavno kanal kroz koji dolazi gotova, već oblikovana poruka. Prorok je samo objavljivač te poruke. Proročanstvo mora da se obistini, u protivnom nije proročanstvo. Ono je predodređeno da se dogodi i zato ne može da se menja. To je izuzetno retka pojava pa zato Biblija upozorava na „lažne proroke“. Prekognicizam se razlikuje od vidovnjaštva koje se odlikuje mogućnošću viđenja slika na daljinu (videti da se neko razboleo, videti nekoga ko je kilometrima udaljen). Vidovita osoba vidi nešto u trenutku dok se to događa, dok prekognicista zna za određeni događaj i pre nego što će se dogodi. Prekognicija je spoznaja o tome šta će se dogoditi u budućnosti ako tok nečijeg života ostane nepromenjen, ako ne bude svesnog voljnog delovanja, odnosno sopstvenog uticaja na razvoj zbivanja. Često nam se u životu događaji ponavljaju, kao da se vrtimo u krug. Neki su očigledno slični, kao prekopirani iz prošlosti u sadašnjost, drugi deluju sasvim drukčije, ali „energija“ im je ista; i kada ih ogolimo, vidimo da se zapravo nalazimo u istoj situaciji koju pre toliko i toliko godina nismo rešili. Nekim stvarima ne možemo da umaknemo i one će nestati tek kad se reše. Tada nestaje njihov energetski naboj i one odlaze. Ljudima se događa i dobro i loše, ali čini se da smo sposobniji da ozbiljno i trajno nešto naučimo iz dramatičnih događaja. Proživeti iskustvo je jedini put. Svi živimo s određenom karmom, lekcijom koju moramo da svladamo. Najveći trenutak je onaj kada čovek spozna ono što treba da spozna. Samo ga to vodi dalje. Događaji sami po sebi nisu važni, važno je ono što iz njih naučimo. Važno je da rastemo kroz njih.