Šta je to što neke ljude navodi da piju kafu na neki svoj način – samo gorku, previše slatku, iz dubokih šolja nalik na nokšire i lonce, uz raznorazne dodatke – slatkiše, čokoladu, biskvit ili ratluk, u društvu, s nogu, satima… Posebnu grupu čine oni koji ne mogu da popiju kafu bez cigarete ili oni koji “ne započinju dan bez kafice i rakijice”. Da li se na osnovu sitnih detalja može saznati nešto više, neverbalno, a opet savršeno jasno? Ležernost ili samopoštovanje. Oni koji se posvećuju ispijanju kafe, izdvoje vreme u kom je taj ritual okosnica događanja, pa je gustiraju dugo i natenane, najverovatnije poštuju sebe, svoj trud, ali i umor. Smatraju da imaju pravo na potpunu posvećenost sebi, makar za to vreme koliko im treba da se opuste i resetuju za nove “podvige”. Imaju potrebu, a umeju da uživaju, makar u sitnicama. Poneki samo piju kafu i za to vreme ništa drugo ne rade, jednostavno se opuste…Hedonizam ili lenjost. Nemojmo zaboraviti i one kojima je kafenisanje dobar izgovor za izbegavanje ozbiljnijih i konkretnijih akcija, te beskonačnim pijuckanjem crnog napitka pravdaju svoje oduglovačenje. Kao na beskonačnoj traci, ređaju se nizovi šoljica, a što ih je više, to smo dalje od upuštanja u aktivnost koja nam je mrska! Nedostatak spontanosti ili gubitak kontrole. Ljubitelji kafe koji biraju posebne, ekskluzivne šolje verovatno ne vole iznenađenja i nisu baš spontani i od akcije. Moguće je da vole da preuzmu kontrolu i u drugim situacijama, i u drugim aspektima, makar i ne bili u tome uspešni koliko bi želeli da jesu. Preopterećenost ili lažna “važnost”. S druge strane, posmatrajući one koji kafu popiju “na brzaka”, verovatno nećemo pogrešiti ako posumnjamo da i druge stvari obavljaju brzo. Neki među njima smatraju da “nemaju pravo” na luksuz, kao što je predah ili nagrada za obavljeni trud. Možda misle da su svemoćni, da ni na trenutak ne smeju da se prepuste slabostima, a kamoli da uzmu “time out”. Za njih ne postoje mala zadovoljstva.