Kapetan Titanika bio je Edward Smith. Putovao je Severno Atlantskim vodama 26 godina i bio je najiskusniji kapetan za Severno Atlantske rute. Tvrdi se da je baš on bio čovek koji je imao glavnu ulogu u potapanju Titanika.
Tvrdi se da je kapetan Edvard Smit bio jezuita, odnosno ‘sveštenik’ u civilu. To su ljudi koji sasvim obično žive i rade svoj posao, a da su u službi jezuita, predstavlja tajnu. Ovakav način rada jezuita, potpuno prikriven, najveća je nepoznanica jer pripadnik ovog reda praktično može biti svako. Jeziuti nisu danas, samo prisutni u svim crkvama i najvišim crkvenim pozicijama, već i u mnogim drugim službama.
Kapetanu Smitu je ovo bilo poslednje putovanje pred penziju, nakon 46 godina službe. Dugo je bila najčuvanija tajna da se prilikom pristupanja jezuitskom redu, posebno višem rangu, polaže zakletva koja srdži između ostalog i ove reči: ‘Smatraću sebe mrtvim telom, bez volje i intelekta, kao malo raspeće koje se okreće bez opiranja po volji onoga ko ga drži, kao štap u ruci starca koji ga koristi po svojoj volji i kako mu najbolje odgovara’. Ko je u slučaju Edvarda Smita bio čovek čijoj volji i naredbi je on morao da se podredi i to čak da plati životom?
U dokumentarnom filmu ‘Tajne Titanika – The Secrets of the Titanic’, koji je 1986. godine rađen za TV kanal ‘National Geografic’ navodi se da je u trenutku isplovljavanja broda iz Sautemptona na njemu bio i otac Fransis Brauni, najmoćniji jezuita u čitavoj Irskoj i da je on bio u njihovim redovima nadređeni Edvardu Smitu. On je odgovarao svom direktno nadređenom Generalu u Rimu Francu Havijeru Verncu – koji je bio verovatno mozak čitave operacije.
Zvanična verzija o Braunijevom putovanju ‘Titanikom’ kaže da je on tada studirao teologiju u Dablinu i da je dobio kartu za put ‘Titanikom’ od Sautemptona do Kvinstauna od svog ujaka koji je bio biskup u Irskoj. Na putu se Frensis Brauni sprijateljio sa bogatim američkim parom sa kojima je delio sto u sali za ručavanje prve klase. Brauni je planirao da se iskrca u Kvintaunu u Irskoj, 11.aprila. Bogati par ga je zamolio da produži sa njima putovanje do Njujorka, pri čemu bi mu oni platili putne troškove. Insistirali su da on od svog pretpostavljenog u Dablinu, slanjem telegrama sa broda zatraži dozvolu za produžetak puta. Fransis Brauni je to i učinio. Odgovor na njegov zahtev stigao je za vreme stajanja u luci Kork u Kvinstaunu.
Bio je veoma kratak: ‘Silazi sa tog broda – Provincial’ (zvanje lokalnog starešine jezuita). Tako je Frensis Brauni u poslednjem trenutku napustio brod koji će samo tri dana kasnije doživeti katastrofu. Ali, pre nego što se iskrcao otac Brauni je napravio seriju odličnih fotografija na kojima se vide mnoga lica koja samo tri dana kasnije neće više biti među živima. Kakva slučajnost! Niko od tolikih imućnih putnika nije napravio snimke katastrofe. Niti jedne filmske kamere nije bilo na brodu.
Da li je istina posve drugačija? Da li je tada kapetan Edvard Smit, kao jezuitski službenik u civilu, dobio naređenje od Braunija da potopi ‘Titanik’, što je on i učinio? Da li je Brauni tada kapetana Smita podsetio na zavetne reči jezuita da je General: ‘… bog društva i ništa osim njegovog električnog dodira ne može galvanizovati njihova mrtva tela u život i akciju. Dok on ne progovori, oni su kao hladni serpenti u svojim ledenim grobnicama, beživotni i ukočeni – ali trenutak kada im on zapovedi, svaki član istog trena skače na noge, ostavljajući sve čime se do tada bavio, i spreman je za juriš i za napad gde god bude usmeren da udari’.
Po filozofiji jezuita – svaki cilj opravdava sredstvo, tako da masakr nedužnih civila nije predstavljao moralnu prepreku – pogotovo ako su većinu putnika činili protestanti. ‘Pod komandom Boga (jezuitski General) ovlašćen je da ubije nevine, da hara, da počini svu blud, jer On (Papa) je Gospodar života i smrti i svih stvari. Da ispunimo Njegov nalog je naša dužnost’ – W.C. Brownlee, Tajne instrukcije Jezuita.
Erik Džon Felps, u svojoj knjizi ‘Atentatori Vatikana’ zapisao je i sledeće: ‘Evo kako izgleda jezuitska podmuklost. Jedan provincijski jezuitski sveštenik, otac Brauni, ukrcao se na ‘Titanik’, fotografisao žrtve, verovatno dao instrukcije kapetanu u skladu sa jezuitskom zakletvom i sledećeg jutra se iskrcao sa broda…’.
I u zvaničnoj verziji o ‘Titaniku’ navodi se da je kapetan Edvard Smit dobio čak osam telegrama da uspori plovidbu i bude oprezan jer se nalazi u regionu punom ledenih bregova. Sve je to ignorisao najiskusniji moreplovac sa 46 godina iskustva kao kapetan ploveći upravo tim vodama i koji je prevezao toliko putnika da su ga u kompaniji zvali – kapetanom miliona. Bio je nauticajniji kapetan u kompaniji ‘White Star Line’ i najbolje plaćen. Tvrdnje da on nikada nije slušao upozorenja su sulude. On je dobio naređenje oid svog boga u Vatikanu i ništa nije moglo da ga vrati sa ovog ‘kursa’. Te noći na brodu ‘Titanik’, kapetan Edvard Smit je znao svoju dužnost. On je bio pod jezuitskom zakletvom, a sam brod bio je izgrađen za neprijatelje jezuita.
Iako je u čitavoj svojoj karijeri opisivan kao hrabar, odlučan i požrtvovan, kapetan Smit je nakon udara u ledeni breg reagovao potpuno neprimereno. Ne samo da se uopšte više nije ponašao kao kapetan, već je bio senka od čoveka. Izolovao se na komandnom mostu i propustio da svojim starijim oficirima izda ključna naređenja o postupanju u takvim situacijama. Kada je počelo ukrcavanje putnika u čamce, kapetan se ni jednom više nije pojavio na palubi. Mnogi psiholozi su ovo ponašanje pokušavali da objasne njegovim trenutnim mentalnim rastrojstvom koje je bilo posledica baš toga što je bio toliko iskusan i siguran u svom poslu, da je ovaj brodolom doživeo kao totalni šok. Teško je da se prihvatiti ovakvo tumačenje, osim da se njime čitava slika o potonuću ‘Titanika’ vešto medijski zamaskira.
Izjave očevidaca sa broda o smrti kapetana Edvarda Smita su dosta kontradiktorne. Jedan od preživelih putnika je izjavio da ga je video kada je ušao na komandni most dok se ledena voda već prelivala preko njega, drugi ga je video kada je uzeo pištolj i sebi ispalio metak u glavu, a treći ga je video kako pliva prema čamcu za spasavanje držeći u naručju jedno dete.
Njegovo telo nikada nije pronađeno i on se zapravo vodi kao nestao. Da li je kapetan Edvard Smit zaista i poginuo? Postoji jedna neverovatna činjenica – kako bi se sprečili okolni brodovi da priteknu u pomoć ‘Titaniku’, sve signalne rakete utovarene na brod bile su bele boje, a one u pomorskom jeziku nisu predstavljale signal za pomoć. Nije bilo nijedne crvene rakete. Ovo se ne može tumačiti nikako drugačije nego kao sabotaža.
‘Titanik’ se raspao od udara u ledeni breg ili – od ekspozije u kotlarnici 14. aprila, 1912. Istog datuma ubijen je i Abraham Linkoln, takođe jedan od žestokih protivnika pomenutog bankarskog kartela. Da li je i to slučajnost? Već decembra 1913. kroz američki kongres je zahvaljujući Vudro Vilsonu, koji je bio ucenjen zbog jedne sitne preljube, prošao zakon o formiranju Banke Federalnih Rezervi. Osam meseci kasnije jezuiti su dobili dodatnu finansijsku potporu od FED-a, (Federalne rezerve), a 1917. Amerika je ušla u veliki rat u Evropi.
Preko FED-a je vršeno njegovo finansiranje jednostavnim štampanjem dolara bez zlatnog pokrića i ogromnim zaduživanjem američke države i naroda. To je značilo imati ‘elastičnu valutu’ za razliku od prethodnog perioda gde je novac u dugom periodu imao stabilnu vrednost vezanu za zlato. Nakon dve godine od potonuća ‘Titanika’ i Britanija je promenila način emitovanja novca, prešavši na ‘elastičnu monetarnu politiku’. Od tada do 2000. godine britanska funta i američki dolar izgubili su oko 98% svoje vrednosti zbog inflacija. Danas je preko 95% dolara u opticaju spekulativno, a vrednost mu određuje, pre svega, potražnja na tržištu nafte.
Američka centralna banka, Federalne Rezerve, danas je svakako najmoćnija institucija u svetu. Datum njenog formiranja danas se smatra početkom Novog Svetskog Poretka. To znači da se globalni tokovi novca i svetske ekonomije diktiraju od jedne grupe privatnih bankara, poreklom iz Nemačke koji se predstavljaju kao Jevreji.
Evo šta je o ovom međunarodnom bankarskom kartelu kongresmen iz Pensilvanije, Luis T. Mekfejden (slika levo) 1934. govorio u Kongresu: ‘Gospodine predsedniče, u zemlji imamo jednu od najkoruptivnijih institucija kakvu svet nikada nije video. To se odnosi na Upravni odbor Federalnih rezervi i Banke Federalnih rezervi. FED je prevarila vladu SAD i narod lišila dovoljno novca da isplati čitav nacionalni dug. Pljačka i ogrešenje FED-a koštaju toliko novca da se vrednost nacionalnog duga može isplatiti nekoliko puta. Ova đavolska institucija osiromašila je i uništila narod Sjedinjenih država, dovela mnoge do bankrotstva i praktično je i naša vlada bankrotirala. Učinjeno je to kroz rupe u zakonima po kojima FED funkcioniše, koristeći veoma lošu administraciju u sprovođenju zakona o FED-u i podmićivanjem gramzivih i lakomih pojedinaca koji su to morali da kontrolišu i spreče. Neki ljudi misle da je FED institucija naše vlade. Ali nije. Oni su privatni monopolisti koji grabe bogatsvo ovog naroda zarad sebe i svojih klijenata u inostranstvu (ne liči li vam ovo, na žalost, na našu današnju Srbiju), domaćih i stranih špekulatana i prevaranata, bogatih i gramzivih lihvara.
U ovoj mračnoj grupi finansijskih pirata su oni koji bi čoveku prerezali vrat kako bi mu iscedili dolar iz džepa; postoje i oni koji šalju novac u našu zemlju kako bi kupili glasove kongresmena i uticali na zakonodavstvo;to su oni koji podstiču internacionalističku propagandu kako bi nas prevarom darivali novom svešću kako bi im dozvilili da prikriju svoja zla dela iz prošlosti i ponovo pokrenu svoj kriminalni voz. Kreirali su vladavinu terora u Rusiji sa našim novcem u nameri da što duže potraje rat. Podstrekivali su separatni mir između Nemačke i Rusije, i tako zabijali klinove među saveznicima u Svetskom ratu. Finansirali su prolazak Trockog od Njujorka do Rusije kako bi mogao da im pomogne u razaranju ruske carevine. Raspirivali su i podstrekivali rusku revoluciju i uložili u nju ogromnu količinu američkih dolara na račun Trockog u jednoj od njihovih banaka u Švedskoj…’
Mekfejden je umro ‘iznenada’, veruje se od posledica trovanja – metode koju su upravo jezuiti još u srednjem veku savršeno razradili i mnogo puta primenili u obračunu sa protivnicima.
Stravična istina je da je Banka Federalnih Rezervi privatna kompanija, a da su vlasnici njenih centralnih banaka sada otkriveni i to su:

■ ROTHSCHILD BANK OF LONDON
■ WARBURG BANK OF HAMBURG
■ ROTHSCHILD BANK OF BERLIN
■ LEHMAN BROTHERS OF NEW YORK
■ LAZARD BROTHERS OF PARIS
■ KUHN LOEB BANK OF NEW YORK
■ ISRAEL MOSES SEIF BANKS OF ITALY
■ GOLDMAN-SACHS OF NEW YORK
■ WARBURG BANK OF AMSTERDAM
■ CHASE MANHATTAN BANK OF NEW YORK

Bogati i moćni su uvek vladali svetom. Bogati su uvek stvarali nepotrebne ratove u kojima su siromšni trebali samo da se bore i umiru.
Templari, Iluminati ili Masoni – sve je pod njihovom kontrolom: banke, finansijski sistem, naftne kompanije, korporacije, vlade, političari, vojske, policija, zakoni i sudski sitem, crkve, škole, mediji… NEKA ISTINA POTEČE !