Čak pola milenijuma posle Hrista hrišćani su sasvim slobodno mogli verovati u reinkarnaciju, pa su se mnogi toga i držali. Nekoliko svetaca iz tog perioda, sv. jeronim, sv. Avgustin i sv. Gregorije, otvoreno raspravljaju na tu temu, a sv. Georgije kaže: ‘Apsolutno je neophodno da se duša izleči i pročisti, a ak ose to ne desi za vreme njenog života na zemlji, onda se mora dogoditi u sledećim životima.’
Očigledno je ipak da u nekim od navedenim citata, a posebno u biblijskim, teško može biti reči o nedvosmislenim dokazima koji idu u prilog onima što tvrde da je Isus Hrist bio u Indiji pre nogo što je počeo da širi svoje učenje, ali i da, s obzirom na stalno prisustvo sporenja o reinkarnaciji u hrišćanstvu kroz istoriju, svi ovi citati, pa i mnogi drugi, imaju izuzetnu težinu u teorijskim raspravama, što se očituje i u savremenim raspravama katoličkih naučnika na temu zakonitosti Petog Saveta i 15 članova Prokletstva (Anateme). O čemu se ovde zapravo radi?
Origen (slika levoi gore) je bio i ostao jedan od najuticajnijih hrišćanskih teologa svih vremena. On je snažno podržavao teoriju reinkarnacije. Govorio je: – Duša nema ni početka ni kraja… Svaka duša dolazi na ovaj svet ojačana pobedama ili oslabljena porazima svog prošlog života. Njeno mesto u ovom svetu kao broda određenog za slavu ili sramotu određeno je njeniom prošlim zaslugama ili gresima. Njeno delovanje u ovom svetu određuje joj mesto u svetu koji sledi nakon sadašnjeg.
Međutim, vizantijski car Justinijan je ovakva učenja odlučio pod hitno zabraniti, te je sazvao Peti Ekumenski savet, i to na takav način da o ishodu ne bude nikakve sumnje. Pozvao je 159 biskupa iz Istočnog hrišćanskog sveta, a tek šest iz Zapadnog, gde su Origenova učenja bila široko prihvaćena. Savet je odlučio: – Ako neko prihvata neverovatno postojanje duše pre ovoga života, kao i čudovišnu reinkarnaciju neka koja sledi posle toga: NEKA BUDE PROKLET. Bilo je to 553. godine Hristovog doba. Bio je to signal za veliku čistku u hrišćanstvu, a mnogi veruju da je teorija reinkarnacije upravo tada definitivno izbačena iz zvaničnog hrišćanskog učenja.
Možda su u prihvatanju reinkarnacijske teorije u hrišćanstvu najdalje otišli gnostici, koji su, možda i upravo zbog toga, spas od velikih čistki morali potražiti čak u arapskom svetu, gde je kudikamo blagonakloniji stav prema reinkarnaciji imao zvanični islam.