To kažu legende, a ovo je priča G. K. Kulcsha koji je radio kao promatrač u meteorološkoj stanici u Kirensku, oko 460 kilometara od mesta Tunguske eksplozije: ’30. juna opažena je neobična pojava severoistočno od Kirenska koja je trajala otprilike od 7,15 do 8.00 sati ujuiro. Ja lično je nisam video jer sam nakon beleženja rezultata meteoroloških instrumenala započeo svoj posao. Evo što se dogodilo – glavne crte onoga što su rekli oni koji su to videli svojim očima. U 7.15 na severozapadu se pojavio vatreni stub prečnika oko četiri sagena – preko osam metara, a imao je oblik koplja. Kad je stub nestao začulo se pet snažnih kratkih prasaka koji su, poput udara topa, brzo ali zasebno usledili jedan za drugim, Zatim se na torn mestu pojavio gusti oblak. Oko 15 minuta kasnije opet se začulo isto takvo praskanje, a zatim se nakon narednih 15 mi-nuta ponovno ponovilo. Skeledžija, bivši vojnik i uopšte, jedan inteligentan, iskusan čovek, nabrojao je 14 prasaka u tri grupe. Na obali reke je bio po dužnosli tako da je video i čuo celu ovu pojavu od početka do kraja.
Puno ljudi je videlo vatreni stub, a praskanje je čulo još i više. Seljaci koji su došti u Kirensk iz sela Koreinaya koje je od njega udaljeno 20 versta – 21 kilometar i najbliže je Tunguskoj, ispričali su kako se tlo tako snažno zatreslo da su na kućama popucali okviri prozora, što potvrduje i znak na traci barografa. U arhivama bivseg Irkutskog magnetskog i meteorološkog opservatorija istražitelji su uspeli pronaći beleške A. EC Kokorina koji je radio kao promatrač na meteorološkoj stanici na reci Kezhmi, oko 600 km od mesta Tunguske eksplozije. U njegovom dnevniku merenja za juni 1908. pod ‘beleške’ napisana je izuzetno važna primedba. Ona pokazuje da se u to vreme u vazduhu zasigurno nalazilo više od jednog tela. U 7,00 sati ujutro na severu su se pojavila dva vatrena kruga – kugle divovskih dimenzija; 4 minute nakon pojavljivanja, krugovi su nestali; ubrzo na­kon njihova nestanka začula se glasna buka, slična zvuku vetra, a širila se od severa prema jugu. Buka je trajala oko 5 minuta, a zatim su usledili zvuci i grmljavina, poput prasa­ka iz ogromnih pištolja, od čega su zazvečali prozori.
Ovo praskanje trajalo je 2 minute, a nakon njega čuo se pucanj kao iz puške. Ovi posljednji zvukovi trajali su 2 minute. Sve ovo dogodilo se po vedrom danu. U to vreme T. Naumenko promatrao je let kugle iz sela Kezhma koje leži na reci Angari. On je tvrdio da je ovo telo bilo veće od Meseca i da je prešlo ispred Sunca koje se u torn trenu nalazilo na visini od 27° iznad horizonta. U torn istom trenutku Tunguski meteor preletio je iznad sela Mironovo (58° 14′ S, 109° 29’I). Prvi koji su opazili let jednog od ‘terminatora’ koji je u sebi nosio snažan elektromagnetski naboj bili su stanovnici sela Aleksandrovka (područje južnog Altaja), koje je od mesta eksplozije udaljeno gotovo 1.500 kilometara. Priča Ivana Nikanoroviča Kudriavtševa, koji je video let vatrenih kugli, sadrži detalje koji ukazuju na elektromagnetsku prirodu ‘terminatora’: …30. juna 1908. bio je vedar dan… Sedio sam nasuprot prozora koji gleda na severozapad. Naše selo, Aleksandrovka, proteže se uzduž klanca… Nasuprot sela na gorskom lancu Semi izdiže se vrh planine Gliaden. U 7.00 sati ujutro Sunce je već bilo izašlo ali se još uvek nije pojavilo iza Gliadena. A onda se na nebu iznenada pojavila bleštava vatrena kugla; njena veličina i blještavost povećavali su se ogromnom brzinom. Letela je prema severozapadu. Leteća kugla bila je veličine Meseca, samo što je bila svetlija, iako ne blještavo svetla. Mogli ste je posmatrati kako leti bez da morale skrenuti pogled. Letela je vrlo brzo, a iza sebe je ostavila beli trag dima kojije bio širi od same kugle. Čim se ova kugla pojavila, celo područje obasjala je neka neprirodna svetlost, a ona se nije pojačavala ravnomerno već uz neku vrstu fluktuacija, u bljeskovima koji su dolazili poput talasa. Nije proizvodila nikakvu buku niti grmljavinu ali je neprirodna fluktuirajuća svetlost pobuđivala neku vrstu straha i teskobe.
Ye Sarychev, kojeg je u Kansku 11. oktobra, 1921. ispitao D. F. Landsberg je izjavio: ‘Nakon što se začula buka, u vazduhu se pojavila neka vrsta svetla okruglog oblika, otprilike upola manja od Meseca, s nijansom plave, koja je velikom brzinom lelela u smeru od Filimonova prema Irkulsku, Svetlost je ostavila trag u obliku bledoplave pruge koja se prolezala gotovo čitavom njenom putanjom, a zatim je od prvog kraja poslepeno počela nestajati. Svetlost se sakrila iza planine bez da se raspala. Nisam mogao odrediti vreme trajanja pojave, ali trajala je vrlo kratko. Vreme je bilo sasvim vedro i mirno. Istovremeno, severno od područja oko Krasnojarska, 60 km severno od Minusinska, 930 km od mesta eksplozije, opaženo je kretanje nebeskog tela ali se ono kretalo drugom putanjom. Otprilike u isto vreme opažen je objekt u području oko naselja NizhneyeIlimskoye, 418 km od mesta eksplozije. A zatim je, kako je pouzdano utvrdeno, nebesko telo preletelo iznad sela Preobrazhenka smeštenog pored reke Nizhniaya Tunguska.
Svi ovi objekti leteli su u istom smeru – prema jednom odredištu: prema područjima udara Shishkov i Kulik te Voronovom krateru! Slika složena iz priča svedoka jasno pokazuje da objekti opaženi iz različitih delova tajge nisu mogli biti meteori. Bilo ih je puno i sledili su različite putanje, ali svi prema istoj tački. Zapanjujuće je što naučnici i istraživači koji su tako pomno ispitali brojne svedoke u njihovim iskazima nisu primetili bilo kakvu raziiku između ponašanja meteora i ‘kugli-terminatora’ koje su se skupile u velikom broju došavši iz različitih smerova da bi ga uništile. Dobro je poznata činjenica da je let meteora kroz atmosferu uvek vrlo kratak (radi se o sekundama) i vrlo brz (izmedu 6 i 22 km u sekundi), pod uglom u odnosu na Zemljinu površinu uzduž ravne putanje te da oslavlja trag vatre i dima koji se proteže na 200 do 300 kilometara, a koji se rasprši za nekih desetak minuta. Izvješća istraživača i objašnjenja naučnika govore o jednom Tunguskom objektu. Medutim, iskazi svedoka o samom događaju i dokazi koje su prikupili naučnici uporno ukazuju da je na nebu bilo nekoliko objekata koji su se kretali različitim putanjama Iz različitih smerova, a najznačajnije je što su se kretali polako, paralelno sa Zemljinom površinom, ponekad se zaustavljajući i menjajući smer i brzinu – drugim rečima, manevrirajući – što u potpunosti isključuje postavku da su opaženi objekti bili komete ili meteori. Meteori i komete ne lete na takav način!
Na hiljade svedoka nije moglo pogrešiti u onome što je videlo jer je nebo tog jutra bilo bez oblaka. Ljudi koji žive u promeru od preko 800 km od mesta gde je kosmički uljez pao opazili su neobično kretanje ogromnih vatrenih tela koja su proizvodila iskre i iza sebe ostavljala trag duginih boja. Ipak, najvažnija stvar je da oni nisu videli jedan te isli objekt, već različite ‘kugle-terminatore’ koje su se razlikovale u izgledu i ponašanju. Nakon što su ‘terminatori’ stvoreni i izbačeni kroz otvore konstrukcije počeli su se kretati do neke kontrolne tačke – mesta njihova poslednjeg izviđanja pre uništenja meteora. U određenoj fazi njihovog leta, kugle su se zaustavile da bi podesile svoj položaj u odnosu na padajući meteor, a zatim su, razišavši se ogromnom brzinom i uz užasmu grmljavinu, pojurile da se s njim susretnu.
Sledi deo priče svedoka koji je živeo u selu Moga kraj Nizhniaye Tunguske, 300 km istočno od mesta eksplozije: ‘…Dobro se sećam tog vremena – tad mi je bilo jedanaest godina. Ustao sam prilično rano… Nebo je bilo vedro i bez i jednog oblaka… Naša kuća se nalazila ovde, gde još uvek stoji, a ja sam zabijao kosu. I tako sam zabijao kosu, ali se činilo kao da zvuk doiazi s nekog drugog mesta. Potpuno sam se umirio i poslušao, kad je počela prava tutnjava. Nebo je bilo vedro da vedrije ne može biti, niti jednog oblaka na vidiku. Tada, naravno, nije bilo aviona ni helikoptera. Tek smo ih kasnije počeli viđati. Ali se čula ta tutnjava. Nije sličila grmljavini. I stalno se pojačavala, proizvodeći sve glasniju buku… Odjednom se na nebo dokotrljalo drugo sunce. ‘Naše’, da tako kažem, mi je udaralo u stražnji deo glave, a ovo mi je bilo ispred očiju. Nisam mogao gledati; sve se zacrnilo, Zatvorio sam se u kuću, a novo sunce je svetlilo kroz ovaj ovde prozor i ovako prešlo preko peći…
Kuća je, kao i većina ruskih kuća uz severne reke, bila sagrađena tako da su joj prozori gledali na istok i jug. Jedan mali pro­zor bio je okrenut na severoistok, a ovo ‘sunce’ je sjalo kroz njega, pobojavši beli zid velike ruske peći u grimizno. Ova svetlost pomicala se s desna na levo, prema istoku. Kroz ostale prozore je na drugi zid peći padato obično sunčevo svetlo. Gledao sam kako plamteće svetlo sunca kroz taj prozor pada na peć, a moja vilica se samo obesila. Nikad nisam video nešto slično. A tutnjava se i dalje nastavila. Nije bilo popuštanja. Moj deda je seo na peć i počeo glasno moliti. Molio je govoreći mi, ‘Stiopa, pomolimo se! Svi se molite! Dogodilo se… Dolazi…’ Šamani su prethodno upozorili ljude o kraju sveta. Koja molitva? Hteo sam otrčali nekuda, a nisam imao kud. Svuda oko mene čula se buka. A vatrena kuigla nam se približavala. I dalje je milila preko peći… A zatim se zaustavila… Vatrena kugla koja se pojavila na vedrom nebu bez i jednog oblaka približila se zemlji uz sve jaču buku. Vidno je rasla, sva u plamenu, i toliko se napunila snažnim užarenim svetlom da je nije bilo moguće gledati. U jednom neodređenom trenulku, užasno tutnjanje pretvorilo se u neprekidno grmljenje, a kugla se prestala kretati, viseći iznad tla kao što sunce visi iznad horizonta pred zalazak. Teško je odrediti koliko dugo je tako stajala, ali vatrena kugla ostala je nepomična dovoljno dugo da bi se njena nepomičnost utisnula u zapanjeni ljudski urn.
Bojao sam se pogledati kroz prozor, ali sam na peći video da se zaustavila. Zatim je iznenada eksplozivnom brzinom bljesnula preko peći i nestala. Grmljavina je bila zastrašujuća. Zemlja se zatresla. Oboren sam na pod, a staklo s malog prozora razletelo se na sve strane kao da ga je neko udario prema unutra… Nisam dugo ostao na podu. Skočio sam pomislivši, ‘Gde je deda? Nije valjda srušen na tlo!’ Ležao je na trbubu na samom rubu peći i stalno me pitao, ‘Stiopa, što je to bilo? Stiopa, što je to bilo?’ Bio je sav modar i bled, bled… Mislim da se tlo još uvek treslo, pod se pomicao pod mojim nogama, ili su mi se verovatno noge tresle. Bilo je užasno! …Niko nije znao kuda je otišlo, to sunce. Samo trenutak pre je sijalo. A, sjaj je bio tako jak da su sene isti tren nestale. A, ta svetlost, sudarivši se s običnom svetlošću, lišila je svet njegovih poznatih, lepih oblika. Sve, od najmanje vlatl trave do drveća cedra, iznenada se učinila drugačijim od onog kakvo je uvek bilo. Boje su nestale; kao i uobičajena trodiomenzionalnost sveta, toplina i blagost. Naš svet je nestao…
Sudeci prema detaljima ove priče, narator se nalazio vrio blizu mesta gde je ‘kugla-terminator’ nastala; drugim rečima, u neposrednoj biizini jednog od stupova energije – vatrenih vazdušnih vrtloga, koji su izbacili ‘terminatora’ na površinu. Iskaz koji je zabeležio Sbitnev sadrži ovaj važan element: Neko je vidio i kako se iz te vatrene kugle prema dole spušta vatreni stub, a za trenutak pojavila se neka vrsta ogromnog stabla s okruglom, vatrenom krošnjom. Neko je primetio da je ova pobesnela hrpa svetla iz sebe izbacila još jednu kuglu koja se sjurila prema zemlji. Ostali su, međutim, uporno tvrdili da nije bilo druge kugle, već da se sam plamen, samo to sunce, sjurilo u koso prema dole. Mnogi su to videli i bilo je puno različitih verzija. Ali, svi su se složili da je kretanje tog misterioznog vatrenog tela prestalo i da je ono neko vreme nepomično visilo iznad tla. A čula se i rlka… A zatim se začulo nešto poput eksplozije – tlo se zatreslo, a telo je brzo odlelelo uz isto tutnjanje, ali sad sve slabije, i gašenje pobesnele vatre – udaljavajući se sve više i više, sve dok ste ga jedva mogli primetiti na ogromnom nebeskom prostranstvu. Zatim je nestalo, a grmljavina se stišaia, smanjujući se dok nije u po­tpunosti prestala… Bila je tamo – a zatim je odletelo…

EPSKA PESMA OLONKHO

Podigavši kamenu oluju,
Izazvavši bljesak munje i
udar četverostrukog groma
Iza sebe,
Letješe Niu’yun Baoiur odlučno…

Pažljivo proučavanje Olonkhoa nameće jedan važan zakijučak. Neki elementi ove epske pesme opisuju obrazac koji u potpunosti odražava faze i razvoj događaja koji se povremeno javljaju iznad sibirske tundre. Postaje jasno zašto sadržaj Olonkhoa ovako zapanjujuće odražava iskaze svedoka. Evo još nekoliko redaka iz Olonkhoa:

Na udaljenosti od tri dana puta
Dim se izdiže
Šireci se po vazduhu poput gljive.
Okolnu zemlju sve više prekrivaju
Prašina ipepeo.
Dim se vrtloži,
Uzak i cm,
Uzdižući se prema nebu i tamnom oblaku,
Zaklanja sunce

Ovaj scenarij videle su na hiljade ljudi u različito vreme. Među zanimljivije priče o ovoj pojavi spada izvštaj holandskog ambasadora, Baron de Bija, koje je I. V. Bogatyrev pronašao u arhivi državne mornarice SSSR-a: ‘2. aprila, 1716., drugog dana nakon uskrsa, oko 21.00 sat na čistom, vedrom nebu pojavio se izuzetno sjajan meteor čiji sjaj se prethodno postepeno pojačavao. Na severoistočnom delu neba prvo se na horizontu pojavio vrlo gust oblak, zašiljen prema vrhu i širokog donjeg dela. Tako se brzo uzdigao da je za samo tri minute dostigaoo polovicu visine zenita. Istog trenutka kad se tamni oblak pojavio, na severozapadu se pojavila ogromna sjajna kometa koja se uzdigla 12° iznad hori­zonta. Zatim se na severu pojavio drugi tamni oblak. ogromnom se brzinom sjurivši prema oblaku na severoistoku koji mu se približavao nešto sporije. Između ova dva oblaka stvorila se bela svetlost u obliku stupa koja nekoliko minuta nije menjaia svoj položaj. Oblak koji se bio pojavio na severu i krenuo prema istoku ogromnom brzinom toko se snažno sudario s drugim oblakom da su se od njihova sudara na nebu pojavi!i veliki plamen i dim, dok se užareni sjaj širio od severoistoka tačno prema zapadu. Dim se uzdigao 20° iznad horizonta dok su ga plamene zrake neprekidno presecale u svim smerovima, kao da se vodi neka bitka između mnogih mornarica i vojski. Ovo čudo nastavilo se odvijati čitavih petnaest minuta u svom najblješlavijem obliku. a zatim je mala po malo počelo nestajati završivši se pojavom veiikog broja svetlih strela koje su se izdigle na 80° stepeni iznad horizonta. Oblak koji se pojavio na istoku se raspršio. Nakon toga, i drugi je u potpunosti nestao, tako da je nebo do 22.00 sata opet postalo vedro i posuto sjajnim zvezdama. Teško je i zamisliti kako je zastrašujuće izgledao sudar dva oblaka kad su se oba, kako se činilo, od snažnog udarca raspala i kad se uz njih pojavio veliki broj malih oblaka koji su se ogromno brzinom kretali prema zapadu. Plamenovi koji su se iz njih širili izgledali su poput udara groma, neverovatno svetli i sjajni’.