Bilo je nečega jezivog u izgledu malog eskimskog sela koje se prostiralo pred traperom Džoom Labelom. Ledeni vetar brisao je preko jezera Anjikuni i vitlao kožnim vratima koliba. Nekoliko namašćenih kajaka bilo je izbačeno na obalu. Nijedan glas se nije čuo. Džo se logično pitao: ‘Gde je narod?’ Pitanje je bilo na mestu tog novembarskog dana 1930. godine, a ostalo je nerazjašnjeno do dana današnjeg. Džo je mnogo godina posećivao ovo maleno prijateljsko eskimsko selo, pet stotina milja od baze Mauntis. Tog sudbonosnog dana prevalio je milje kroz smrznutu tundru da provede nekoliko sati sa svojim prijateljima, ali ga je dočekala samo grobna tišina.
Prema izveštaju koji je podneo Severozapadnoj konjičkoj policiji, Džo se zaustavio na početku sela i uputio glasni pozdrav. Zatim je otvorio štitnik od karubu kože na jednoj od koliba i ponovo zovnuo. Tako je bilo sa svakom kolibom. Vrlo čudno, pomislio je, jer nije bilo nikoga. Džo je proveo oko jedan sat istražujući šta se to moglo dogoditi sa nestalim stanovnicima. Našao je posuđe sa mesecima netaknutom hranom na hladnom ognjištu. U jednoj kolibi našao je dečiju kožnu odeću u kojoj je bila pribodena igla tamo gde je majka nenadano prestala ka krpi. Na obali su bila tri kajaka, uključujući jedna za koji je znao da je pripadao seoskom starešini. Očigledno, bili su odavno napušteni.
Kada je podneo izveštaj, Džo je došao ponovo sa grupom meštana Mauntisa i našli su nešto još čudnije: u jednoj od koliba bile su veoma cenjene puške, koje su na dalekom severu najvrednije vlasništvo, neka vrsta životne sigurnosti. Ne bi se moglo dogoditi da Eskim pri zdravoj pameti pođe na duže putovanje bez puške, a ipak, puške su bile u kolibi a od Eskima ni traga. A nedaleko od naselja, grupa meštana pronašla je sedam pasa – bili su vezani za grmlje i uginuli od gladi, kako su to kasnije ustanovili kanadski patolozi. Najčudniji deo ove enigme bilo je otkriće na mestu gde su Eskimi sahranjivali svoje umrle, obično ispod humke od kamenja. Ovde je grob bio iskopan, telo uklonjeno a kamenje uredno poređano. Pustošenje grobova nezamislivo je kod Eskima, a životinje to nisu mogle uraditi.
Eksperti koji su dve nedelje ispitivali ovaj slučaj u detalje, zaključili su da su Eskimi bili odsutni već dva meseca kada je Džo tamo stigao. To su zaj+ključili po bobicama koje su našli u loncima. Očigledno je bilo da je tridesetak stanovnika ovog sela vodilo normalan život kada su, kako se pretpostavljalo, iz nepoznatog razloga izjurili iz koliba i nijedan se nije vratio. međutim, vešti tragači nisu našli nikakav trag bežanja u tundri. Prisustvo njihovih kajaka kazivalo je da nisu otišli na jezero. Poharani grob bio je samo misterija više.
Mesecima je vođeno strpljivo i uporno istraživanje da se nađe bar neki trag bilo kom stanovniku koji je živeo u selu Anjikuni. Policija je zapisala da je slučaj nerasvetljen. Taka je ostao do danas.