Širom sveta se verovalo se da je noćni vazduh ispunjen lošim i dobrim snovima koji lete. Ljudi su pokušavali na brojne načine da one koji su lepi dozovu u svoje snove. Indijanci su u te svrhe pravili hvatače snova. Novorođena deca ili tek venčani parovi su ih dobijali kao dar. Postoji legenda kako su nastali hvatači snova. Stari vrač iz plemena Lakota bio je na visokoj planini kada je dobio viziju. U toj viziji se Iktomi, veliki učitelj mudrosti, pojavio u obliku pauka. I Iktomi mu se obratio na svetom jeziku, dok je govorio, uzeo je obruč od vrbe koji je imao na sebi, konjsku dlaku i perle. Pričao je od detinjstva i odrastanja, pa sve do starosti kada je počeo da plete mrežu. On je ispričao sve o ciklusima u životu. Jer, u svakom životnom dobu postoje mnoge sile, neke dobre, a neke loše.Dobre sile će vas usmeravati u pravom smeru. Kada je Iktomi završio priču, dao je vraču mrežu i rekao da je mreža savršen krug sa rupom u sredini i da treba da je iskoristi da njegovi ljudi pronađu svoje ciljeve, da na pravi način iskoriste svoje ideje, snove i vizije. Mreža će uhvatiti vaše dobre ideje, a loše će otići kroz rupu. Vrač je ovo preneo svom narodu i zato sada Indijanci kače hvatače snova iznad svojih kreveta. Dobro se hvata u mrežu života, a zlo propada kroz rupu u centru mreže i više nije deo njihovih života. Hvatač se postavlja pored prozora u spavaćoj sobi. U njegovu mrežu hvataju se snovi, od kojih samo oni dobri su zapamćeni. Dobri snovi, lebde kroz mrežu, čuvaju u sebi znanje i uspomene, zatim prolaze kroz centar i klize niz perca pravo do osobe koja sanja. Loši snovi se beznadežno upetljavaju u mrežu hvatača snova i izgore na prvoj svetlosti dana. Hvatači snova ne moraju se koristiti samo u spavaćim sobama, mogu biti amajlija u kolima, ili na ulazu u kuću.