Zver nacizma ponovo diže glavu. Nasilje nad strancima, marševi sa uzdignutim rukama u zlokobnom pozdravu, groteskni sudski procesi starcima za koje se posle pedeset godina otkriva da su bili ratni zločinci stvaraju oreole antiheroja, beskrupulozno traženje – gle čuda – izvinjenja od žrtava, postaju znaci ovog vremena.
Kao da to nije dovoljno, iz Argentine dolaze šokantne vesti – Adolf hitler je umro 1992. godine u telu – žene. Nemački istoričar Klaus fon Štempfer je još 1988. dao senzacionalnu izjavu u kojoj je tvrdio da poseduje dokumente u kojima Rudolf Hes, najzagonetnija ličnost nacizma iznosi da je ‘veliki diktator’ pripadnik nežnijeg pola.
Hesovo svedočanstvo upućuje da je Adolf Hitler bio nedefinisane seksualnosti usled toga što je rođen sa nedovoljno razvijenim ženskim polnim organima, a da za svoj muški izgled ima da zahvali samo neprestanoj hormonalnoj terapiji. Odmah su usledile i reakcije. Najviše je bilo neverice i osude, ali izgleda je vreme za prava iznenađenja došlo tek sada. Senzacionalno je odjeknula vest u kojoj su dvojica Argentinskih lekara tvrdila da su vršili obdukciju nad Hitlerovim telom 1992. godine u Buenos Airesu. Oko svega se digla velika prašina ali dr Ernesto Karon i dr Roberto Kastela su se čvrsto držali svoje priče: ‘Sigurni smo da ćemo izmeniti istoriju iz udžbenika o Trećem rajhu, II svetskom ratu i o Adolfu Hitleru samom.
Dvojica lekara su bez objašnjenja pozvani 14.juna 1992. da izvrše obdukciju nad nepoznatom osobom i to u potpunoj tajnosti. Na stolu je ležalo telo neobičnog izgleda. Pogled u lice mrtvaca izazvao je šok – pred njima je bio najveći zločinac XX veka – Adolf hitler.Stvar je postajala sve luđa jer je njegovo telo imalo ženske karakteristike. Dr Karon se seća: ‘Čuo sam razne priče o tome, ali dok nisam video telo nisam ni pomislio da bi mogle biti istinite. Nije uopšte bilo sumnje da je telo koje ispitujemo žensko. Dvaput sam proveravao samo da bih se uverio da pred nama leži Adolf Hitler. Međutim, sve je potvrđivalo njegovu prirodu. Imao je male, ali ipak jasne ženske grudi. njegovi čuveni tanki i slabi brkovi bili su samo posledica uzimanja muških hormona koji su mu davali muževan izgled.
Ponovo su se oglasili mediji, ocene su se kretale od neverice do podvrde. Izašla je na svetlo dana i tvrdnja da je Hitler došao u Argentinu 1945. godine kao žena, prekinuvši uzimanje hormona. Sve je to zvučalo dosta verovatno jer se dobro zna da su mnogi nacistički zločinci našli utočište u latinoameričkim zemljama. Probudilo se sećanje i na dr Jozefa Mengelea i njegove eksperimente vezane za genetiku, koje je izvodio na zatočenicima nacističkih logora smrti. Pojavila se u to vreme i druga hipoteza o polu firera.
Adolf Hitler je došao na vlast uz pomoć nemačkog krupnog kapitala za koji je zamah ratne industrije značio priliku za neviđeno bogaćenje. Počela su i ulaganja u bazična istraživanja i nauku. Čak i izopačena genijalnost genetičara koja je pokušavala stvoriti rasu nadljudi i ‘vrli novi svet’ dobijala je neverovatnu podršku. Sa stvaranjem logora smrti počeli su biološki eksperimenti u kojima su zamorčići bili ljudi. Do 1943. cela monstruozna mašinerija je funkcionisala na izgled bez greške. Tada dolazi do preokreta na ratištima i industrijalci koji su do juče podržavali ideju o hiljadugodišnjem rajhu okrenuli su leđa. Počelo je povlačenje kapitala iz Rajsbanke, a vrhunski naučnici su preko kanala obaveštajnih službi masovno odlazili najčešće u Južnu Ameriku gde su nastavljali svoj radi ali ovog puta za saveznike. Svestan bliske propasti Adolf Hitler počinje pripreme za još jednu fantastičnu prevaru. njegovi ‘dubleri’ sve češće se pojavljuju, dok se zločinac podvrgava tada apsolutno neispitanom zahvatu – promeni pola. Posle takve operacije bio je spreman za beg u Argentinu.
Ovakve spekulacije bile su opovrgavane od strane zvanične medicine i nauke, dok je glavni argument druge strane bio da saveznici ni bilo ko drugi, nije identifikovao telo Hitlera posle njegovog, po zvaničnoj verziji, samoubistva. Takođe je korišćena činjenica da je grozomorni dr Mengele još uvek živ i zdrav negde u Paragvaju i da ga obaveštajne službe ne diraju ‘u interesu nauke’. Da li je u društvu ovog monstruma živeo i njegov firer ostaje samo da se nagađa. Ukoliko se prihvati činjenica koju su izneli lekari iz Argentine da je Hitler umro 1992. godine nije teško izračunati da je on tada imao 103 godine. Poznato je i da ljudi koji imaju odlike hermafrodita ne mogu dugo da žive, pa i ovo ostaje nerazjašnjeno.
Zvaničnici CIA koje su novinari opsedali da bi dobili bilo kakav komentar ćutali su kao zaliveni. Da li zbog toga što je tema za njih bila neozbiljna ili zato što je mogla da pokrene nešto mnogo krupnije, ostaje da pokaže vreme. posvemu sudeći stvar ostaje na mrtvoj tački. Zvanična nauka ne odstupa od svojih stanovišta, oni koji spekulišu čvrsto se drže svojih hipoteza a istina je kao i obično, verovatno negde između.