Još se ne zna kako je ovaj samozvani monah postao jedan od najuticajnijih ljudi u Rusiji. Bio je prorok, šarlatan, pravoslavac i sektaš. Za jedne je bio pravi mesija, a za druge nečastivi lično. Iako je od vremena kada je Grigorije Raspućin bio jedna od najmoćnijih ličnosti ruskog carstva i lični savetnik, a i više od toga, cara Nikolaja II i carice Aleksandre, prošlo više od 90 godina, još se nije razjasnilo ko je on u stvari bio. I čime li je to i kako je toliko snažno uticao na krunisane glave Rusije, a i milione običnih ljudi. Jer, za neke je bio i ostao pravi svetac, a za druge veliki mag. Treći tvrde da je bio najobičnija varalica. Najekstremniji su oni koji su smatrali da je bio oličenje Mesije, i oni koji su tvrdili da je to nečastivi lično!
Ali, krenimo polako u upoznavanje ovog više nego misterioznog čoveka. Grigorij Raspućin je rođen 1871. godine u selu Pokrovskom u jednoj siromašnoj seljačkoj porodici. Ako je verovati onima koji su ga znali u to vreme, od najranijeg detinjstva je bio sklon meditaciji i zatvaranju u sebe. Pokazivao je i sposobnost isceljivanja od raznih bolesti. Pričalo se da je bilo dovoljno samo da položi ruku na obolelo mesto kod ljudi ili životinja, a naročito konja i – oni bi ozdravili. Od tada, svi oni koji su dolazili u dodir sa njim uočavali su njegov ledeni, magnetski pogled koji je opčinjavao sagovornike. Danas ima istraživača koji pretpostavljaju da je raspolagao naglašenim hipnotičkim sposobnostima koje su mu omogućavale da kontroliše ljudi.
Kada mu je bilo 12 godina, on i njegov brat, slučajno su pali u reku. Brat se udavio, a on je bio spašen. U bunilu, dok se oporavljao, izgovorio je jedno ime. Tu osobu je optužio da je odgovoran za brojne krađe konja, što se kasnije pokazalo kao tačno.
Od tada je počeo da se širi glas o njegovim vidovnjačkim moćima, a taj glas ga je pratio do smrti.Čim je postao momak, okrenuo se alkoholu i neobuzdanom ljubavnom odnosu i za neko vreme nestao je njegov mistični oreol. Upravo tada je obelodanio kako je imao viziju ‘hora anđela koji su pratili Bogorodicu’. Ona mu je, barem je tako on tvrdio, prenela Božju poruku da ga je ‘On odabrao za posebnu misiju’.
Verujući i sam u to, nekoliko godina kasnije, sa navršenih 30 godina, napušta ženu i dvoje dece i odlazi u manastir.Tamo dolazi u dodir sa članovima ezoterične sekte, koji su se nazivali histima. Oni su tvrdili da, posredstvom Duha Svetog, mogu da stupe u direktan kontakt sa Bogom. Takođe su tvrdili da se Hristos nakon raspeća, nekoliko puta reinkarnirao. Verovali su da se reinkarnirao još jednom, u vreme kada je Raspućin došao u manastir, i to u liku običnog seljaka.
Mnogi pripadnici sekte bili su ubeđeni da je baš Raspućin taj novi Mesija. On je to i prihvatio bez pogovora, a takvo uverenje je i ohrabrivao i širio dalje. Tako je počeo da putuje širom Rusije. Njegovoj popularnosti doprinelo je i to što je tvrdio da ‘u ime Boga’ leči bolesne , ali isto tako da ume da priziva kišu u vreme suša. Ubrzo je manastir u blizini Pokrovskog, gde se vraćao posle obilaska Rusije, postao mesto hodočašća mnogih koji su dolazili po pomoć. Mnoge koji su dolazili u dodir sa njim uspeo je da preobrazi u verovanje hlista, i to mu je ubrzo donelo vodeće mesto u sekti.
