To je medved! Ne, majmun! Mozda covek?! Ili odmetnuti razbojnik? Pustinjak koji je pobegao od ljudi i sveta? Poslednji neandertalac koji je zaostao na putu evolucije? Preziveli gigantopek iz treceg roda primata, koji je davno iscezao, dok su se dva reda razvila u dva smera – jedan u majmuna, a drugi u coveka?
To je, zapravo, snezni covek?
Da li uopste postoji?
Takva sumnja ni najmanje ne postoji kod Tibetanaca, Kasmiraca, Nepalaca ili prostodusnih himalajskih vodica Sherpasa. Postoji u njihovim verovanjima, sagama, mitovima i legendama, ali i u cestim uzbudljivim kazivanjima oko vatre, dok sede ispunjeni teskobama i dok zestokom himalajskom rakijom, koju nazivaju „arak“, razbijaju strahove i utoljuju zed. U tim je trenucima postojanje sneznog divljeg coveka neupitno. On egzistira, on je tu, u studenoj pomrcini, iza prve nepristupacne stene, ceka i vreba!
Misteriozno bice
Tibetanci ga nazivaju mi-go, sto bi se moglo prevesti kao prljavi covek, Nepalci su mu dali ime metchkangami, sto doslovno znaci prljav, smrdljiv, odvratan, jednom recju – uzasan; na Pamiru ga zovu alma; na Kavkazu almas ili almast; u istocnom Sibiru chuchunaa (cucuna); a u Kanadi i Sedinjenim Drzavama „bigfoot“ (veliko stopalo, velikonozac) i sasquatch, kako su ga nekad nazvali Indijanci. U juznom Brazilu i prostranoj Amazoniji, gde sam sa znanstveno-novinarskom istrazivackom ekspedicijom boravio u leto 1990. godine, saznao sam za njegova tri rodaka – mapinguary, capelobo i pelobo; u Equadoru, Kolumbiji i Venezueli zovu ga jednostavno didi, ali je u latinskoj Americi njegovo najcesce ime – mono grande, sto na spanskom jeziku znaci – veliki majmun!
Divlji covek nosi jos nekoliko imena, ali je – zasigurno – njegovo najpopularnije ime jeti, verojatno nastalo od tibetanskih rijeci „yeh“ (kamenit kraj) i „the“ (zivotinja)! Na nepalskom, kako je poznato, jeti simbolizira – snaznog divljeg sneznog coveka!
Bez obzira kakvim imenima ga u svijetu sve nazivali, stanovnici visokih planina i divljih, tesko pristupacnih oblasti na nasem planetu ne sumnjaju u njegovo postojanje. Naprotiv. Uvereni su da je on cinjenica kao sto je cinjenica da se svako jutro, sunce budi na istoku, a uvece gasi na zapadu. No, druga je stvar sto jos uvek niko ne nudi prave dokaze o njegovom nesumnjivom postojanju!
Dokaze, na zalost, ne nude ni suvremeni istrazivaci, koji se svadjaju i polemisu vec vise od 400 godina, otkako je sredinom 16. veka njegovo postojanje nagovestio jedan nemacki prirodnjak koji je boravio na neistrazenim azijskim planinama. Jetijevo postojanje pokusali su dokazati i alpinisti, znanstvenici i avanuristi, dokoni bogatuni i brojne medjunarodne ekspedicije, ali do sada nikome nije poslo za rukom da okonca i razjasni tu staru enigmu.
Zivi fosili
Ljudi su culi uzbudljive price i bezbrojna svedocanstva; u snegu i blatu videli i fotografirali neobicne tragove; nacrtali bezbroj crteza i skica; sakupili pregrsti sasusenog i smrznutog izmeta i dlaka, sto bi trebalo da pripadaju sneznem coveku, ali nikada nijedna njegova fotografija, trag ili otisak golemih stopala, niti bilo sto drugo nije razbilo sumnje i potvrdilo njegovo postojanje!
Svejedno, mnogi ga danas smatraju prezivelom zivotinjskom vrstom; divljim, majmunolikim covekom; prezivelim neandertalcem; „izgubljenom karikom u lancu ljudske evolucije“, sto je – nekim cudom – zaostala iza „svog vremena“ i jos uvek vesto izmice suvremenoj znanosti. Mozda je bas zbog toga, zbog svoje misterioznosti i neuhvatljivosti, jeti i stekao u svetu tako veliku popularnost. No, ako po strani ostavimo sage i mitove, ako osluhnemo reci znanosti – da li je moguce da neandertalski covek, koji je egzistirao u diluviju (Ledeno doba) jos uvek zivi na prostorima ove planete? Je li moguce da je prezivio?
Vecina naučnika odgovorice negativno, ali dr. Myra Shackley, profesorka arheologije na sveucilistima Leicester i Southampton, u Velikoj Britaniji, u svojoj zanimljivoj knjizi „Wild Man“ („Divlji ljudi“) objavljenoj 1982. godine, smatra (i dokazuje!) da neandertalci nisu izumrli i da na našoj planeti i danas zive!
Tu je senzacionalnu tvrdnju britanska naučnica ponovila i u uglednom casopisu „Antiquity“:
„Bica nalik neandertalskom coveku, prezivela jos od vremena poslednjeg Ledenog doba u tesko pristupacnim predelima Himalaje, Sovjetskog Saveza i Mongolije, vidjana su do sada bezbroj puta. U Mongoliji ih zovu almasti, sto oznacava divlja kosmata ljudska bica, i oni sasvim sigurno postoje!…“
Zanimanje dr. Myrae Shackley za almaste (ponekad ih zovu kratko – alme!) datira od 1979. godine, kada je izvesno vreme – kao stipendista British Councila – radila na Sveucilistu u Ulan Batoru, glavnom gradu Mongolije. Tih je meseci, istrazivala drevne arheoloske lokalitete na Altajskim planinama, pa je cesto slusala price lokalnih nomada o pojavljivanju almasta, susretima s njima, njihovom covekolikom izgledu i ponasanju.
– Oni postoje! – kaze britanska naučnica – i tu nema sumnje!
