Prolaznost Ili Večnost. Put za večnost! Naučnicima je pošlo za rukom da snime duh koji posle smrti napušta telo. Tako je dokazano da besmrtnost nije puka fantazija! Da li čovekov duh ostaje da živi i poslesmrti? Ekipe istraživača širom sveta, od psihologa i biologa, do fizičara i kibernetičara, bave se istraživanjem ove tajne koja od pamtiveka uzbuđuje čoveka.
Glavne prepreke ovim istraživanjima nisu bile finansije već sama priroda. Ovo je jedna od njenih najbolje čuvanih tajni. Teorijski, zato što u sebi čuva suštinu samog života, a praktično usled moralnih dilema. Zato što ne poseduje fine instrumente istoka, zapadna civilizacija ovu tajnu mora odgonetati ispitujući ljude na samrti i to je jedna od najvećih otežavajućih okolnosti.
Drugi veliki problem krije se u tome što nauka još uvek nije dala tačnu definiciju misli i duha te, samim tim, nije konstruisala ni merne instrumente kojima bi ih egzaktno registrovala. Do prvih otkrića koja su otvorila put ka otkrivanju ove tajne došao je engleski neurolog dr Grej Volter. Početkom devedesetih godina XX veka ovaj naučnik je konstruisao ‘robota koji vreba’. Ova mašina je izazvala veliko interesovanje kod kibernetičara i podstakla maštovitost naučnika da pomoću nje učini, po prvi put, vidljivom jednu misao. I u tome je uspeo.
Ispitanik bi bio postavljen ispred ekrana televizora specijalno prilagođenog za ovaj eksperiment. U ruci je držao prekidač kojim ga je mogao uključiti ili isključiti. Osobi je rečeno da će, kad uključi TV, videti veoma zanimljivu sliku i potom je priključen na EEG – Elektroencefalograf. Elektroencefalografija je pokazala da se u mozgu ispitanika, svaki put, neposredno pre no što će uključiti TV, javlja skok ka amplitudi moždanih talasa – strujni udar.
Dr Volter je ovaj udar nazvao ‘talasom spremnosti’ zato što je on signalizirao ispitanikovu odluku da pritisne prekidač, odnosno, predstavljao je otisak same misli. Sada je naučnik spojio EEG i televizor i pojačao ‘talas spremnosti’, odnosno, impuls u mozgu – do te mere da je mogao da uključi televizor pre prekidača. Tako je ispitaniku bilo dovoljno samo da poželi da uključi televizor – i na ekranu se javljala slika. Ta slika je, u stvari, bila misao ispitanika koja se prvi put mogla videti golim okom.
Činjenica da se bez pomoći mišića, samo naporom volje mozga, odnosno željom, može uključiti monitor fascinirala je fizičara i kibernetičara Žana Žaka Delpasa. Ovaj naučnik se godinama bavio proučavanjem moždanih struja, izvorom svekolike čovekove svesti i utvrđivanjem pravog trenutka smrti. Kada čovek umire, prvo se gasi aktivnost mozga, u EEG se pojavljuju ravne linije koje pokazuju da su se moždane struje ugasile.
No, pošto je EEG samo indikator moždanih struja iz kore mozga, a ne i iz moždanog jezgra, smrt se proglašava tek kad EEG duže vreme ne pokazuje znake života, kao ni ostali indikatori, poput angiograma i laboratorijskih testova. Ako je istina da samo moždana struja proizvodi svest, onda sa njenom smrću ni duh više nema nikakvih šansi. Ali, šta ako svest postoji i posle smrti mozga? Šta ako je tada njen nosilac neka dosad nepoznata energija? Žan Žak Delpas je rešio da pronađe upravo ovu energiju. I našao ju je!
