Avetinjski autostoperi, duhovi nastradalih u saobraćajnim nesrećama, prikaze koje iskaču pred vozila, samo su deo onoga što čeka noćne vozače. Ni poslovično hladni Englezi ne ostaju ravnodušni kada se nađu oči u oči sa utvaram od kojih se diže kosa na glavi…! Prikaze koje posedaju drumove odvajkada zaokupljaju pažnju i raspaljuju maštu ljubitelja onostranog, a teško je utvrditi kada su priče, svaka jezivija od druge, počele da se šire – verovatno još u vreme prvih putovanja, dok su drevne putnike vrebale brojne opasnosti u nepoznatim predelima.
Ali, zbog čega su storije o drumskim utvarama danas toliko popularne, u doba modernih auto-puteva i napredne tehnologije, ostaje da utvrde psiholozi, sociolozi i drugi stručnjaci za ljudsko ponašanje.
Da li je u pitanju samo potreba čoveka da kroz izmišljene susrete sa svetom nestvarnog izaziva jezu i suženo stanje svesti u kojem se oseća i doživljava i ono čega nema, ili možda iza svega, svih psiholoških i racionalnih objašnjenja, postoji osnova da se poveruje kako u tim pričama nečega ipak ima, i da su pojedini ljudi, vrlo često trezveni, psihički stabilni i nimalo skloni paranormalno, zaista bili svedoci zbivanja i denomena koje nauka danas nije u stanju da objasni? U takvim slučajevima teško je sve odbaciti i pripisati imaginaciji, varkama čula, halucinacijama usled premora ili najjednostavije u nameri da se okolina i javnost iz nekih razloga obmanu i da se privuče pažnja štame i medija.
Učesnici sablasnih zbivanja ponekad čak i ne žele da otkriju svoj identitet, pa je utoliko teže tvrditi da imaju želju za sticanjem popularnosti. A s druge strane, ne treba zaboraviti da se mnogo puta preklapaju do u detalje iskazi i opisi osoba koje međusobno nikada nisu kontaktirale, niti su do tada čule za sličnu priču.
